Raj za decu na “Veseloj livadi” kod Gornjeg Milanovca

Da li ste ikad pomislili da će, ako se dete na vreme usmerava, ako mu se daje sloboda, ali mu se i postavljaju neka pravila u igri, i često boravi u prirodi, to uticati na njegov ili njen život, karijeru, pa čak i na brak?

Postoje razne vrste učenja i vaspitavanja dece – od Montesori programa do NTC sistema učenja, a svima je isti cilj – da se deca igraju i uče tako da kasnije budu samostalni, sposobni, odgovorni i uspešni ljudi. I svi se slažu da su današnji roditelji suviše zaštitnički nastrojeni prema deci. Ipak, umesto ’modernih’ programa vaspitanja pomenućemo roditelje, bake i deke. Kada je baka mesila kolače, da li je i vama davala da razvlačite testo, da se igrate brašnom, da oponašate ono što ona radi? Da li ste sa dekom išli na pecanje? Igrali šah? Koliko se vas igralo u prirodi? Koliko je išlo sa bakom da nahrani životinje koje je gajila? Ne treba vam nijedan program vaspitanja kada imate ovakve roditelje ili bake i deke. Sasvim smo se lepo igrali i sa manje igračaka, pa smo maštom dodavali nove elemente. Upravo tako se aktiviraju misaoni procesi, i razvija kreativnost.

Ipak, vremena su se promenila. Svet se brzo razvija, a umesto lopte ili knjige u rukama mališana su telefoni. Deca o životinjama uče preko slika, nemaju dodir sa prirodom. Zato se kod Gornjeg Milanovca, blizu Rudnika u selu Salaši, Nikola Savić sa svojom porodicom odlučio da za decu otvori svoje imanje, koje je nazvao ’Vesela livada’. Deca imaju priliku da učestvuju u nečemu što je njihov svakodnevni život.

„Na ideju sam došao sa svojom porodicom i prijateljima. Primetili smo da deca itekako uživaju na našoj livadi, a usput i mnogo toga nauče. Neki od naših najmlađih posetilaca se kod nas po prvi put susreću sa domaćim životinjama i uopšte sa životom na selu. Tako smo 2010. naše imanje pretvorili u neku vrstu rekreativno-edukativnog centra za decu,“ kaže Nikola za BIZLife, i dodaje da na ’Veselu livadu’ svraća dosta turista, kao i čitave porodice koje su u prolazu ili borave u blizini. „Često imamo goste iz regiona, a imali smo prilike da ugostimo i turiste iz Švedske i Norveške,“ kaže Savić. Sarađuju i sa školama i dečijim odmaralištem na Rudniku, koje ih preporučuju.

Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, član Mense i Komiteta za darovitu decu, u više navrata je sprovodio istraživanja i razgovarao sa učiteljima. Došao je do zaključka da su današnja deca intelektualno slabija u odnosu na decu pre deset godina, i to u nekoliko oblasti: motorička, matematičko logička, rečnik i opšte znanje. Kako Rajović kaže, jedan od razloga jeste nedostatak kretanja i složenih motoričkih aktivnosti.

Zanimljivo je kako se ’Vesela livada’ nepretenciozno uklopila u priču o prirodi, vaspitanju i davanju slobode detetu. Livada kao da je stvorena za njih, jer dete treba da je slobodno, a ne sputano. Može da skače, preskače, trči, jaše ponije, bude na čistom vazduhu. Rajović je u više navrata objašnjavao koliko je pokret važan i da je uvek lakše imati takve pokrete u prirodi, u parku, u šumi, nego u stanu.

„Zato je savet roditeljima – vodite decu na planinarenje, u šetnju, na igrališta. Tada se sve regije kore velikog mozga povezuju, što pomaže kasnije u školi u procesu učenja, pa neće biti toliko problema sa učenjem i koncentracijom.“

Gosti na livadi imaju izbor. Mogu sve poslove udobno da posmatraju, ali čar je u tome što mogu da učestvuju – od pripremanja hrane, do namirivanja životinja, i tako da nauče o poljoprivredi, stočarstvu, proizvodnji organskih namirnica i životu na selu uopšte. Za decu su sve te aktivnost igra, kroz koju nauče mnogo toga.

„Na prostranoj livadi imamo postavljene golove, ljuljaške za naše najdraže, najmlađe goste. Najomiljenija aktivnost im je jahanje ponija,“ kaže Nikola i dodaje da sve poslove obavlja zajedno sa majkom i sestrom, a pomažu mu i dva prijatelja. Posla nema malo, posebno ako se uzme u obzir da u ponudu ulazi i bogata domaća trpeza.

Ušuškana u netaknutoj prirodi, ’Vesela livada’ pravo je blago koje uzimamo zdravo za gotovo. Baš za ovakva mesta tehnološki magnati, najveći IT-jevci i briljantni umovi izdvajaju značajne svote, kako bi tu slali svoju decu da uče. Tako na primer, u srcu Silicijumske doline postoji Waldorf School of the Peninsula u koju zaposleni kompanija kao što su Gugl, Epl, i Jahu (Google, Apple i Yahoo) upisuju svoju decu. U njoj nema savremenih tehnoloških pomagala, već upravo suprotno, učitelji preferiraju iskustveni pristup učenju. Pedagogija škole naglašava ulogu mašte u učenju i uzima holistički pristup koji integriše intelektualni, praktični i kreativni razvoj učenika.

Jedan od razloga zbog kojih roditelji koji rade u digitalnoj industriji za svoje dete biraju školu s niskim ili nikakvim udelom tehnologije je taj što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju. Učenicima koji su ’odrasli na tehnologiji’ često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema. O tome svedoče i globalni izveštaji i istraživanja, koji kažu da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu „nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje“ u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke.

Razvoj funkcionlanog znanja i kreativnosti mora da bude prioritet obrazovanja u 21. veku. Kreativnost je stvaranje nečeg novog i nečeg korisnog. Kako Rajović smatra, za to su potrebne ideje, razmišljanje i povezivanje informacija. Za takvu edukaciju, potrebno je da sarađuju svi – roditelji, nastavnici, država. Jedino tako mogu da se naprave velike promene.

Izvor fotografija: Vesela livada,BIZLife

BIZLife