RASTAJU SE ZLATIBORAC I NJEGOV VO „Kad Šarga pođe u klanicu, ja ću u šumu da se isplačem“
Zlatibor – Broji dane Miladin Kutlešić (34), poljoprivrednik iz zlatiborskog sela Rudine, do trena kad će se rastati sa svojim dobrim Šargom.
Sve mu je teže kako vreme odmiče – Šarga će za dva meseca pod nož, pa na sušaru.
– Kad on ode u klanicu ja ću da negde duboko u šumu da se sakrijem i sit isplačem – priča Miladin za „Blic“.
Za četiri godine, koliko druguju domaćin i rogonja, Šarga je izgurao na 1.200 kilograma. Nema većeg vola na Zlatiboru. A kad „nabaci“ još 150 kilograma vo će morati na klanje…
– Teška srca ću ga prodati. Moram, polako dostiže maksimum preko koga više ne može. Prodaću ga nekom pršutaru jer ja se tim zanatom ne bavim. A i da se bavim… Kako!? Prijatelj mi je, kao član porodice. Nije to pile da ga gajiš par nedelja, pa da… – teško Kutlešiću da izusti rečenicu do kraja.
Šarga dnevno pojede dvadesetak kilograma sena i isto toliko koncentrata. Ceni Miladin da će za njega zaraditi 2,5 hiljade evra.
Napuniće džep ali će praznina ostati u duši.
– Najteži vo, a miran kao jagnje! Imam traktor i čereke za izvlačenje drva iz šume, tamo gde oni nisu mogli zalazio je Šarga. Izneo je barem hiljadu kubika. Krvavo je on radio za mene, ali sam mu se jednom i odužio. Izašao je kroz čobanicu i nekim ljudima uleteo u dvorište i pogazio cveće. Nađem ga u dvorištu, ljudi viču, ali niko da mu priđe. Napravim se lud pa pitam „čiji je“. Na kraju se ponudim da odvedem „tuđeg“ vola i spasem ih – priseća se Zlatiborac.
Miladin od poljoprivrede hrani suprugu i troje dece. U štali imaju još 23 goveda.
– Ali nijedno kao Šarga. Krivo mi je što nije ostavio potomstvo – žali Kutlešić.
U januaru Mačkat slavi „Pršutijadu“. Sve najbolje mesne đakonije tamo se iznesu. Kaže, i njegov vo će završiti tamo.
– Najdužu leđanicu koju vidiš – e ta će biti od mog Šarge. Ja u Mačkat? Nema te sile koja će me oterati, znaš već što… – zaključuje Miladin.
Blic / V. Lojanica