Materijali od kojih se izrađuju tepisi: koji su najkvalitetniji i najbezbedniji?
Materijali od kojih se izrađuju tepisi: koji su najkvalitetniji i najbezbedniji?
Tepisi su popularan dekorativni element i praktična podna obloga u većini domova. Udobni su pod nogama, upotpunjuju dizajn prostorije u kojoj se nalaze, ali su i odlični toplotni izolatori, posebno oni izrađeni od vune. Postavljaju se na podove svih prostorija bez izuzetka, u dnevnim i spavaćim sobama, trpezarijama, hodnicima.
Ono što ih razlikuje je kvalitet izrade, odnosno gustina i visina vlakana. Ipak, najznačajnija podela tepiha je prema vrsti materijala od kog su napravljeni. U njihovoj izradi koriste se kako sintetički tako i prirodni materijali, koji se neretko kombinuju kako bi se poboljšala određena karakteristika tepiha. Tako na primer, postoje oni koji su izrađeni od kombinacije vune i akrila, ali i tepisi sa gumom odozdo, koja sprečava klizanje i daje dodatnu termoizolaciju.
Svaki od ovih materijala ima svoje prednosti i nedostatke. Zato je jako važno da se upoznamo sa njima kako ne bismo pogrešili pri izboru i kupovini. Evo koji se to materijali najčešće koriste za izradu tepiha i koje su njihove osnovne karakteristike.
Najlon – antimikrobni materijal
Većina modernih tepiha ima u svom sastavu najlon ili neku podvrstu ovog materijala. Njegova najvažnija karakteristika je otpornost na habanje, odnosno dugotrajnost. Zapravo, najlon je najotporniji od svih materijala sa ove liste. I drugi materijali, pre svega sintetički, mogu biti prilično izdržljivi i otporni na habanje, poput poliestera i polipropilena, ali je najlon za klasu iznad njih.
Tepisi od najlona odličan su izbor za sobe u kojima je postavljen težak nameštaj ili predmeti koji se neće pomerati duži vremenski period. Najlonska vlakna se neće trajno deformisati usled težine oramara, a tepisi od ovog materijala se relativno lako održavaju.
Najlonski tepisi su i antimikrobni. To znači da se u njima neće stvarati mikroorganizmi poput bakterija, grinja i drugih štetnih organizama koji mogu negativno uticati na zdravlje čoveka. Osim toga, otporni su na mrlje i na vlagu. Pored kuća i stanova mogu biti odličan izbor za kancelarije, upravo zbog ove tri navedene osobine.
Međutim, tepisi od najlona imaju i neke svoje nedostatke. To se pre svega ogleda u njihovoj mekoći. Drugim rečima, ako želite da imate najmekaniji i najudobniji tepih, onda je bolje da se odlučite za vunu. Ona će više prijati vašim nogama nego kada je u pitanju bilo koji sintetički materijal. Naravno, i cena će biti potpuno drugačija. Tepsi od vune su najskuplji, posebno oni ručno tkani.
Polipropilen – najčešći izbor u domaćinstvima
Polipropilen je svestran materijal koji se često koristi za izradu tepiha. Jednostavno se čisti, odnosno održava, otporan je na mrlje i slabo pokazuje znake habanja tokom vremena. Lako se boji pa je i izbor dezena prilično velik.
Tepisi od polipropilena su otporni na vlagu i hemijska sredstva za čišćenje. Brzo se suše nakon pranja, a deterdženti ili druga hemijska sredstva za pranje sintetičkih materijala ih ne nagrizaju. Osim toga, zbog svoje otpornosti na mrlje odličan su izbor kada su u pitanju prostorije u kojima se igraju mala deca, kao i stanovi u kojima se čuvaju kućni ljubimci. Mogućnost pranja hemijskim sredstvima, otpornost na mrlje, veliki izbor dezena, ali i njihova povoljna cena su osnovni razlozi zašto su tepisi od polipropilena najčešći izbor potrošača.
Poliester – vrhunska postojanost boja
Tepisi od poliestera su veoma isplativa alternativa prirodnim materijalima. Prijatni su i mekani na dodir, imaju izuzetnu otpornost na mrlje i pogotovo na pojavu gubljenja boje. To znači da će dugo vremena držati boju u kojoj ste ih prvi put videli u prodavnici tepiha. Poliesterska vlakna izgledaju poput vunice i prvenstveno se koriste u tkanju takozvanih “čupavih” tepiha.
Iako su poliesterski tepisi izdržljiviji u odnosu na tepihe napravljene od prirodnih vlakana, ako ih poredite sa drugim sintetičkim materijalima, poput polipropilena ili najlona, njihova izdržljivost i otpornost na habanje je manja. Može se dogoditi da tokom vremena imate osećaj da se tepih istanjio. To je zato što će vremenom, usled stalnog gaženja preko tepiha, njegova vlakna postati spljoštena.
Akril – izrazito antistatičko svojstvo
Tepih od 100% akrila je prava retkost i gotovo da ga je nemoguće pronaći u prodaji. Međutim, kao dodatni materijal akril se često koristi za izradu tepiha. Sličan je vuni, pogotovu po izgledu ali i na dodir, pa ga zato često i nazivaju “sintetičkom vunom”. Upravo zbog toga se često i kombinuje sa vunom kako bi se dobila jeftinija varijanta. Jedna od bitnijih prednosti akrila svakako je otpornost na vlagu, slično kao i kod gotovo svih drugih veštačkih materijala koji se koriste za izradu tepiha.
Akrilna vlakna nisu preterano izdržljiva kada je u pitanju habanje. Zato je preporuka da ukoliko se odlučite za tepih od ovog materijala on bude postavljen u prostoriju koja nije tako prometna, kao što je na primer dnevna soba ili trpezarija. Akrilni tepisi su odličan izbor za prostorije u kojima se nalaze računari ili neke druge elektronske komponente i tehnika. Razlog tome je njihovo antistatičko svojstvo, jer akril sprečava pojavu statičkog elektriciteta.
Vuna – najčešće korišćen prirodni materijal
Najkvalitetniji materijal za izradu tepiha je bez sumnje vuna. Posebno su poznati i cenjeni oni tepisi koji su izrađeni od novozelandske vune. To je prirodni materijal koji tepihe čini ekološki prihvatljivim. Prednost tepiha od čiste vune ogleda se u njihovoj dugotrajnosti i dekoru. Zbog svoje izdržljivosti, odličan su izbor kada su u pitanju prometni prostori.
Kao predmet od prirodnog materijala, vuneni tepih se lako uklapa u dizajn bilo kog prostora, kao što su dnevne sobe ili trpezarije. Zbog svoje lepote i udobnosti, tepisi od vune se smatraju najluksuznijim pa ih često možemo videti u otmenim kućama ili luksuznim hotelima.
Jedna od najvećih prednosti vune je ta što je otporna na grinje, koje su često uzrok alergije kod ljudi i dece. Ne treba zaboraviti da je vuna i odličan toplotni izolator, pa je odličan izbor za hladnije prostorije.
Sa druge strane, vuna nije tako otporna na mrlje kao veštački materijali, posebno ako su one nastale od kafe ili vina. Zato se pri izradi vuna često kombinuje sa nekim veštačkim materijalom. Tako na primer, tepih od kombinacije vune i najlona je dugotrajniji i otporniji na mrlje od onog koji je izrađen 100% od vune. Takođe, to dodatno smanjuje cenu tepiha, i čini ih pristupačnijim za veći broj kupaca.
Drugi prirodni materijali koji se koriste za izradu tepiha i podnih obloga su konoplja, bambus, morska trava, pa čak i pamuk. Ovaj poslednji, iako je neverovatno mekan i prijatan i otporan na gubljenje boje tokom vremena, prilično slabo podnosi često prelaženje preko njega. Iz tog razloga je bolja opcija za spavaće sobe ili mesta gde se sedi.
Koji je pravi izbor za vas?
Svaki od nabrojanih materijala imaju svoje prednosti i mane, pa je sa strane teško reći šta je kvalitetnije i koja opcija je najbolja. Vuna jeste najkvalitetnija kada je u pitanju lepota i toplotna izolacija, ali ako za faktor uzmete uklanjanje mrlja, odnosno održavanje, onda je svakako bolji izbor neki sintetički materijal.
Kada birate tepih uzmite u obzir što više faktora. Počnite od toga gde ćete ga postaviti i koliko će se često gaziti po njemu, pa do toga koliko je gust i debeo. Bez obzira za koju vrstu materijala se budete odlučili, jedno je sigurno – tepih je predmet koji celoj prostoriji daje poseban ton i upotpunjuje njen dizajn.