Deda i unuka rezbare gusle

Ostao je još po­ne­ki sta­ri maj­stor za iz­ra­du gu­sa­la, ali su sa­svim ret­ki mla­di lju­di ve­šti u re­zba­re­nju ovog na­rod­nog in­stru­men­ta. Ta ume­ća u Uži­cu su spo­ji­li de­da i unu­ka – da re­zba­ri gu­sle na­u­či­la je uz svog de­du Dra­go­sla­va Gla­vo­nji­ća mla­da Iva­na Iva­no­vić.

De­da Dra­go­slav, ko­ji ži­vi u zgra­di u užič­kom na­se­lju Se­njak, maj­stor je za iz­ra­du gu­sa­la i vr­stan gu­slar. Pre 78 go­di­na ro­dio se u no­vo­va­ro­škom se­lu Ru­to­ši, kra­ju gde su se ne­kad vo­le­le gu­sle i pe­sme uz njih. Dok je bio đak, uči­te­lji­ce su or­ga­ni­zo­va­le „jav­ne ča­so­ve” gde su u ško­lu do­la­zi­li lju­di iz se­la s ko­ji­ma su uče­ni­ci pe­va­li gu­slar­ske pe­sme. Da bi sa­vla­dao teh­ni­ku gu­sla­nja i pe­va­nja, du­go je Dra­go­slav ve­žbao, ko­ri­ste­ći sta­re oče­ve gu­sle.

– Ba­ve­ći se tim in­stru­men­tom ja­vi­la mi se že­lja i da sam na­pra­vim jed­ne. Se­dam­de­se­tih sam po­čeo gu­sle da iz­ra­đu­jem i od ta­da na­pra­vio ve­li­ki broj. Uglav­nom ih po­kla­njam, naj­ra­di­je svo­jim mla­đi­ma, imam tri unu­ke i tri unu­ka – ka­zu­je Gla­vo­njić, ko­ji gu­sle i dru­gu dr­ve­na­ri­ju pra­vi u svo­joj ne­ve­li­koj ra­di­o­ni­ci, pa ob­ja­šnja­va:

– Za iz­ra­du gu­sa­la po­treb­no je ima­ti po­seb­nog da­ra, pu­no str­plje­nja i lju­ba­vi pre­ma in­stru­men­tu, po­seb­no za deo re­zba­re­nja. Na­pra­vio sam i alat­ke ko­ji­ma se gu­sle re­zba­re, ta­ko da one na­sta­ju iz kom­plet­nog ruč­nog ra­da. Čak i ta­ko­zva­ne če­po­ve-kli­no­ve, ko­jim se učvr­šću­je ko­ža, ruč­no iz­ra­đu­jem. Obič­no na­pred na gu­sla­ma re­zba­rim lik ne­ke lič­no­sti, a po­za­di pri­zor Ko­sov­ske bit­ke, ma­na­sti­ra ili ne­čeg dru­gog. Da bih jed­ne na­pra­vio, po­treb­no je i po 15 da­na vi­še­sat­nog ra­da. Što se ti­če na­stu­pa s gu­sla­ma, da bi se slo­ži­lo pe­va­nje i svir­ka na ovom in­stru­men­tu, tre­ba ima­ti čist glas. Ret­ko jav­no na­stu­pam, s tim što sam 2012. s naj­sta­ri­jom unu­kom Iva­nom bio u emi­si­ji „Ja imam ta­le­nat”, a sni­ma­li smo i još ne­ke emi­si­je za te­le­vi­zi­je.

Nje­go­va unu­ka Iva­na (24), ko­ja je di­plo­mi­ra­la na stu­di­ja­ma eko­no­mi­je i tu­ri­zmo­lo­gi­je, pre­da­na je tra­di­ci­ji. I u svo­joj stru­ci, kao i u ra­di­o­ni­ci gde je uz de­di­nu po­moć odav­no sa­vla­da­la re­zba­re­nje gu­sa­la. Uzme alat­ku i u dr­vo za­čas ure­že zve­zdi­cu, cvet i slič­no. Ne zna da svi­ra uz gu­sle, ali po­ne­kad kao pra­te­ći glas uče­stvu­je u grup­nim pe­sma­ma.

– Ži­vim s de­dom od ro­đe­nja i on je glav­na lič­nost mog ži­vo­ta. Stal­no sam bi­la nje­gov po­moć­nik u ra­di­o­ni­ci, pa na­u­či­la da re­zba­rim, sku­jem ne­što sit­ni­je. Go­di­na­ma sam se ne­ka­ko tra­ži­la u ra­znim umet­nič­kim sfe­ra­ma, ba­vi­la se mar­ke­tin­gom i or­ga­ni­za­ci­jom, a on­da po­sve­ti­la et­no­lo­gi­ji. Pre tri go­di­ne bi­la sam u or­ga­ni­za­ci­ji fe­sti­va­la ve­te­ra­na fol­klo­ra Bal­ka­na, ta­da me je fa­sci­ni­ra­lo bo­gat­stvo iga­ra, no­šnji, tra­di­ci­je. Po­sta­la sam i član igrač­ke sek­ci­je, shva­tiv­ši da tu ni­kad ne mo­že bi­ti do­sad­no jer se uvek mo­že is­tra­ži­va­ti. U na­rod­noj no­šnji Zla­ti­bo­ra di­plo­mi­ra­la sam na fa­kul­te­tu, s ra­dom o no­šnji zla­ti­bor­skog kra­ja i or­ga­ni­za­ci­ji et­no-ma­ni­fe­sta­ci­ja. Tre­nut­no pri­pre­mam ma­ster rad ta­ko­đe po­sve­ćen na­rod­noj tra­di­ci­ji, a po­što sam na ba­nja­luč­kom uni­ver­zi­te­tu ra­do ću na­šu div­nu no­šnju pro­še­ta­ti i kroz BiH – re­kla nam je Iva­na.

Sa­da kao et­no­tu­ri­zmo­log ona or­ga­ni­zu­je i vo­di pro­gra­me na fe­sti­va­li­ma i kon­cer­ti­ma, pi-ar je jed­noj mu­škoj pe­vač­koj gru­pi iz Be­o­gra­da ko­ja se ba­vi oču­va­njem iz­vor­ne pe­sme. U pla­nu joj je da osnu­je dru­štvo ko­je će se ba­vi­ti oču­va­njem tra­di­ci­je, a po­seb­no gu­sa­la i za­bo­ra­vlje­nih in­stru­me­na­ta.

– Tu će i moj de­da mo­ći da pre­ne­se svo­je znanje na mla­đe ge­ne­ra­ci­je. Ve­o­ma sam po­no­sna što je on uvek ve­li­ko­du­šno spre­man na to. Po­ku­ša­će­mo da u dru­štvo pri­vu­če­mo što vi­še mla­dih. Ose­ćam se is­pu­nje­no ba­ve­ći se ču­va­njem na­rod­ne tra­di­ci­je – ka­že ova am­bi­ci­o­zna Uži­čan­ka.

Politika / Branko Pejović