I „muške babice“ kupaju bebice

Razlika u bodovima merena u promilima ili želje roditelja „krivci“ su za njihovo sadašnje zanimanje – babice. Danas ga, ipak, ne bi menjali ni za šta na svetu. Sve ovo ne bi bilo neobično da nije reč o „muškim babicama“. Nenad Mitić, Andrej Pavlović i Marko Stanisavljević maturanti su Medicicinske škole „Beograd“ na obrazovnom profilu – ginekološko-akušerska sestra – babica, dok je njihovom mlađem kolegi Miroslavu Karamučiću ostalo još dve godine do diplome.

Prigrlili su „svoje“ bebe u naručje. Previjaju ih, presvlače, kupaju, hrane, uspavljuju… Nenad i Andrej su postali babice slučajno, jer ih je kompjuter, na osnovu liste želja, tu rasporedio. Marko je ispunio želju roditeljima, dok je Miroslav još u osnovnoj školi znao šta će biti kad poraste.

– Hteo sam da se prebacim na drugi smer, ali sam ostao zbog društva, bolje rečeno, devojčica. I nisam sam se pokajao – iskren je Nenad. – Porođaj je nešto najlepše što se može videti u medicini, a i u životu. Taj osećaj kada čujete plač bebe, vidite osmeh na licu majke i shvatite da je sve prošlo kako treba nešto je što se ne može opisati. Drugovi, komšije, rodbina me zovu babica.

Foto: Novosti.rs

Njegov drug Andrej pre nekoliko dana postao je brucoš visoke medicinske škole, na smeru – babica. I jedini je muškarac među devojkama. Kroz osmeh kaže da će, kad diplomira, biti Nenadu glavna sestra.

– Nije mi ovo bila prva želja, jer sa 15 godina i ne znate šta hoćete da radite u životu – priča Andrej. – Ali kako je školovanje odmicalo, shvatio sam da sam napravio pravi izbor. Iako je medicina uvek bila moj izbor, posao babice ima tu neku posebnost. Teško je opisati taj osećaj kad znate da pomažete rađanju novog života, da radite nešto tako plemenito i humano, tu sreću kada vam beba gromoglasnim plačem poruči da je sve u redu.

Marko je postao babica kako bi ispunio želju roditeljima. Sada je rešio da ispuni i svoju, pa je konkurisao na teologiji. Nada se da će dobiti blagoslov vladike da počne studije. Iako medicinska škola nije bila njegov izbor, kaže da mu se dopada posao babice. Drugari su već smislili da će, kao pop, venčavati roditelje, pa im posle krstiti decu. Iskustvo sa „kupanjem“ beba mu neće manjkati.

Najmlađi Miroslav još nije prisustvovao pravom porođaju. To ga očekuje od septembra, kad krene u treći razred. Priznaje da ima malo treme. On je odmalena znao da će biti babica. Kako, ne zna da nam objasni, kaže, jednostavno je znao.

Foto: Novosti.rs

– Kada smo prvi put ušli u salu, bili smo veoma nervozni – pričaju Nenad, Andrej i Marko. – Najviše smo se plašili da ne povredimo bebu, da nešto ne uradimo pogrešno… Mislili smo da su nemirne, klizave, da se koprcaju… Ali shvatili smo da to nije tako, da su mirne, a da je plač normalna prirodna reakcija. Zahvaljujući profesorima, već posle nekoliko časova ta nervoza je prestala.

Pohvalili su nam se da su porodilje sjajne i da nisu imali neprijatnosti s njima. Vole da popričaju s njima, prija im njihovo društvo jer im daju podršku, tu su da ih smire…

Ono što najteže pada ovim momcima jeste to što ih, kada se pojave u porodilištu, starije koleginice gledaju „ispod oka“ i što teško ili nikako ne mogu da se zaposle.

– Najgore nam je kad nam u porodilištu kažu „šta tražite vi ovde?“, „jeste li pogrešili zgradu?“ – kaže Andrej.

– Iako promene mišljenje kad nas upoznaju i vide šta znamo, teško je. Ni u jednom porodilištu nema muškarca babice. Verovatno su za to krivi stereotipi koje postoje i naš balkanski mentalitet. Iskreno, plašim se da neću moći da se zaposlim kad završim studije i radim ono što najviše želim. Nadam se da će se nešto promeniti.

Ovi momci otkrili su nam tajnu da ih na rođendanima, slavama i drugim slavljima „bombarduju“ pitanjima o ishrani beba. Mame i tate najviše zanima do kada bebu hraniti samo mlekom, kako uvoditi koju namirnicu u jelovnik…

Iako su bili „usamljeni“ među devojkama u odeljenju, kažu da su kao tampon-zona, jer je bilo mnogo manje svađa među ženama.

Iako se u Medicinskoj školi „Beograd“ godinama unazad školuju babice, dečaka je malo, čemu doprinose stereotipi koji su prisutni na ovim prostorima. To što je naziv zanimanja u ženskom rodu glavna je prepreka za mladiće.

– To što u nazivu ne stoji tehničar, nema veze sa polom – objašnjava Nada Trifković, direktor Medicinske škole „Beograd“. – Tehničar podrazumeva rad sa instrumentima, a sestra sa pacijentima. Želimo da imamo više muškaraca, jer to nije zanimanje rezervisano samo za devojčice. Svuda u svetu je isti naziv za babicu, samo što kod njih ima mnogo više muškaraca. Nadam se da će se to promeniti.

Izvor: Novosti.rs