NEKO TO ODGORE VIDI SVE
Izmiče polako sedmica sa previše gubitaka, znanih i neznanih. Da li je to dovoljno da većina shvati da je kosač odavno tu i da iz dana u dan u sve širim zamasima kosi i odnosi sve pred sobom, ne birajući puno? Tako smo samo u par dana pored mnogih neznanih, izgubili i trojicu važnih ljudi za ovdašnju muzičku scenu – Branka Marušića Čuturu, Dejana Boškovića i Đorđa Balaševića.
Neću ovde o onom što i vrapci znaju o njima i što je u dobroj meri već rečeno ovih dana. Lični odnos je po meni najvažniji, u stvari u ovakvim prilikama ima jedino smisla.
Za Čuturu sam čuo u detinjstvu, Džentlmeni, kasnije saradnja sa YU grupom na čuvenom prvom albumu, grupa Dah i par solo singlova. U Politikinom zabavniku sam pokupio u to vreme neke osnovne informacije o njemu.
Pred kraj leta 2016. prvi i poslednji put video sam uživo večitog rokenrol dečaka, punog energije i dobrog raspoloženja. Bilo je to na Festivalu Priča u Čačku.
Dejana Boškovića, izdavača i muzičkog promotera, upoznao sam pre tri godine u februaru na promociji „Besanih“ Gorana Stojičića. Njegova energija, istrajnost u onom što voli i svesrdno podržava bili su neodoljivi i nesvakidašnji. Dejanova vera u autore za koje je znao, ali i intuitivno osećao da će svakako jednog opravdati njegovo poverenje bili su fascinantni. Uspeo je da nekako pomiri u sebi posao inženjera na naftnim platformama u Africi i ljubav prema muzici i književnosti, posebno onoj koja je skrajnuta iz medija i glavnih tokova u kulturi.
Đorđe Balašević je neko ko je svima bio poznat, a sad se pokazalo i da se mnogima trajno uvukao pod kožu. Nisam kupovao njegove ploče, sem singla „U razdeljak te ljubim“ sa grupom ŽETVA. Pesnik i zabavljač uz to i mnogo šta drugo. Imao sam svoje favorite, kompletan prvi album sa „Ranim mrazom“, ali i“Život je more“, „Odlazi cirkus“ i pre svega „Neko to odgore vidi sve“ i „Lepa protina kći“. Sećam se i njegovih koncerata, ako dobro pamtim bio sam na četiri. Humor i te njegove pričice lalinske, nekad su prijale, a nekad i ne.
Ono po čemu će biti pamćen, ušao je bez zadrške u duh naroda koga je dobro poznavao i kome je pripadao, bez obzira na veru i naciju, njegove dobre, a i loše strane. Na jednostavan način sa puno emocija i pameti je uspevao da prodre u srž lokalnog i intimnog i da u tome pronađe iskru večnog, univezalnog i prepoznatljivog za sve ljude dobre volje i mekog srca ma gde živeli.
Dragi ljudi počivajte u miru, imali ste rašta se roditi, a na nama je da čuvamo večnu uspomenu na vas i vaše delo.
Autor Dušan Darijević
PressLider