U postojbini štamparstva štamparije arhivirane

Užice – Pu­nih je 480 go­di­na ot­kad je pr­vu knji­gu na tlu Sr­bi­je, „Ru­jan­sko če­tvo­ro­je­van­đe­lje”, od­štam­pao u ma­na­sti­ru Ruj­no kod Uži­ca mo­nah Te­o­do­si­je.

Re­zba­re­ći pod vo­šta­ni­com slo­va u dr­ve­tu, u ko­lo­fo­nu če­tvo­ro­je­van­đe­lja te 1537. za­pi­sa da je ono na­sta­lo „u ma­na­sti­ru ko­ji se zo­ve Ru­jan­ski, pod po­kri­ljem pla­ni­ne ko­ja se zo­ve Po­ni­kve, na re­ci ko­ja se zo­ve Be­a­ska, na se­lu ko­je se zo­ve Vrut­ci, pri hra­mu sve­to­ga i slav­no­ga ve­li­ko­mu­če­ni­ka i po­be­do­no­sca Hri­sto­va Ge­or­gi­ja…”

Ali ubr­zo po­što je on s bra­ti­jom knji­gu u vi­še pri­me­ra­ka od­štam­pao, Tur­ci ot­kri­še ovu štam­pa­ri­ju i uni­šti­še je, a po­tom i ceo ma­na­stir do te­me­lja. Da­nas se je­di­na dva ori­gi­nal­na pri­mer­ka „Ru­jan­skog če­tvo­ro­je­van­đe­lja” ču­va­ju u Pra­gu (u Ša­fa­ri­ko­voj zbir­ci) i u Sankt Pe­ter­bur­gu. Bi­lo je jed­no i kod nas, u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci u Be­o­gra­du, ali je u bom­bar­do­va­nju 1941. go­di­ne iz­go­re­lo. Sa­da u ma­na­sti­ru Ruj­no, ob­no­vlje­nom po­red je­ze­ra Vrut­ci na Đe­ti­nji, po­se­du­ju sa­mo fo­to­tip­sko iz­da­nje „Ru­jan­skog če­tvo­ro­je­van­đe­lja” (iz­da­nje „Pro­sve­te” iz 1987. go­di­ne). A že­le­li bi da ov­de, u po­stoj­bi­ni na­šeg štam­par­stva, ču­va­ju i ori­gi­nal.

Štam­par­stvo je u užič­kom kra­ju i u sa­vre­me­no do­ba bi­lo va­žna pri­vred­na de­lat­nost. Ne­ko­li­ko ve­ćih pred­u­ze­ća de­ce­ni­ja­ma se ba­vi­lo ovim po­slom, hi­lja­de po­ro­di­ca iz­dr­ža­va­lo. Ne­sreć­na pri­va­ti­za­ci­ja uru­ši­la je ne­ko­li­ko ov­da­šnjih štam­pa­ri­ja, ne uz bes i mač kao što su Tur­ci u ma­na­sti­ru Ruj­no uči­ni­li, već po­ste­pe­no, a sa istim re­zul­ta­tom – pre­sta­le su da ra­de.

Sa­da tra­go­ve nji­ho­vog po­sto­ja­nja sre­će­mo u fon­do­vi­ma Isto­rij­skog ar­hi­va u Uži­cu, gde se ču­va do­ku­men­ta­ci­ja oko 70 ov­da­šnjih pred­u­ze­ća do­pa­lih ste­ča­ja. Di­rek­tor ovog ar­hi­va Želj­ko Mar­ko­vić, ko­ji je o tu pri­vred­nu pro­past već pred­sta­vio u iz­lo­žbi „Ad ak­ta”, u naj­no­vi­jem iz­da­nju „Isto­rij­ske ba­šti­ne” opi­su­je če­ti­ri ve­li­ke štam­pa­ri­je iz re­gi­o­na, pro­pa­lih u pri­va­ti­za­ci­ji, užič­kih „Di­mi­tri­je Tu­co­vić” i „Ruj­no”, pri­je­polj­sku „Mi­le­še­vo” i „Gra­fi­čar” iz Iva­nji­ce. Ne sa­mo da su ta pred­u­ze­ća pro­pa­la ne­go je i ar­hiv­ska gra­đa iz njih naj­ve­ćim de­lom uni­šte­na, na­vo­di Mar­ko­vić.

Na­da­le­ko zna­na štam­pa­ri­ja „Di­mi­tri­je Tu­co­vić” na­sta­vlja­la je du­gu tra­di­ci­ju štam­par­stva u gra­du na Đe­ti­nji. S kra­ja 20. ve­ka u njoj je ra­di­lo oko 1.000 rad­ni­ka, ima­la je pred­stav­ni­štvo u Be­o­gra­du, objek­te u Uži­cu i naj­sa­vre­me­ni­ju pro­iz­vod­nu ha­lu u Se­voj­nu. Da­nas je sa­mo le­po se­ća­nje osta­lo na štam­pa­ri­ju „Di­mi­tri­je Tu­co­vić”, či­ji će ne­ka­da­šnji užič­ki pro­iz­vod­ni obje­kat usko­ro po­če­ti da se ko­ri­sti kao – sa­la za svad­be.

Iz no­vin­ske ku­će „Ve­sti”, u ko­joj je na­sta­la, štam­pa­ri­ja „Ruj­no” se iz­dvo­ji­la 1998. go­di­ne.

– Po­se­do­va­la je naj­bo­lje štam­par­ske ma­ši­ne na Bal­ka­nu, je­di­na je, uz pri­štin­sku „Ri­lin­di­ju” i slo­ve­nač­ku „Mla­din­sku knji­gu”, ima­la svo­ju knji­go­ve­zni­cu. Ra­di­la je na na­šem, ru­skom i polj­skom tr­ži­štu. Pred­u­ze­će je bri­sa­no iz re­gi­stra APR 2013. go­di­ne – pi­še Mar­ko­vić.

Štam­pa­ri­ja „Mi­le­še­vo”, na­zva­na po jed­noj od pr­vih štam­pa­ri­ja ko­ja je ra­di­la u isto­i­me­nom ma­na­sti­ru sre­di­nom 16. ve­ka, bi­la je u SFRJ jed­na od naj­ja­čih fir­mi u svo­joj de­lat­no­sti u re­gi­o­nu, sa pre­ko 200 rad­ni­ka. Ste­čaj u njoj otvo­ren je 2009. go­di­ne. Iva­njič­ki „Gra­fi­čar” štam­pao je obra­sce, eti­ke­te i dru­go, po­seb­no se an­ga­žu­ju­ći na iz­da­va­nju na­gra­đe­nih de­la iz fon­da „Dra­goj­lo Du­dić”. Bri­san je iz re­gi­stra 2009.

Da­nas u Uži­cu ra­di ne­ko­li­ko ma­njih štam­pa­ri­ja, ali sve za­jed­no s tek sto­ti­nak upo­sle­nih rad­ni­ka i stal­nom bor­bom za op­sta­nak na tr­ži­štu. Tra­di­ci­ja štam­par­stva, za­po­če­ta u 16. ve­ku, o če­mu sve­do­či spo­me­nik pr­vom štam­pa­ru Te­o­do­si­ju u ma­na­sti­ru Ruj­no, ov­de po­la­ko po­su­sta­je.

Politika / Branko Pejović