PREDRAG KATANIĆ KATANAC

Predrag Katanić rođen je u Bresnici kao drugo dete sveštenika Radojka R. Katanića i Ljubice. Radojko je završio bogosloviju u Bitolju, a predavač mu je bio vladika Nikolaj Velimirović, tada episkop ohridski. Potom je postavljen za sveštenika u selu Brsnici u hramu Svetog apostola jevanđeliste Marka, zadužbini generala Marka Katanića (1830 – 1907).

. Posle završetka četvrtog razreda osnovne škole Predrag Katanić se seli kod majke i očuha u Kučevo, gde je i završio osnovnu školu, da bi potom upisao Tehničku školu u Čačku. Majka i očuh ostali su da žive u Krnjevu, i 1956. dobili su sina Nenada.

Predrag Katanić je živeo sam u Čačku, prilično usamljen, mada je imao brojnu rodbinu u okolini grada. Naporni dani u ranoj mladosti pomogli su mu da izgradi snažnu volju, po kojoj je bio poznat kao zreo čovek, i koja mu je donela ostvarenje mnogih ambicija kojima je težio. Zanimanje oca i prezime su uticali da je već u ranoj mladosti dobio dva nadimka: Pop i Katanac.

Društvo u Čačku povuklo ga je ka sportu, prvo prema fudbalu i rukometu, a zatim definitivno ka košarci i Borcu, u kome je proveo najveći deo karijere. Već kao srednjoškolac posedovao je visinu, tako da su ga brzo uočili stari čačanski košarkaši Vide Novaković, Aleksandar Stefanović Puš i Slobodan Conja Koprivica. U seniorskom ekipi Borca počeo je da igra već 1965, da bi 1966. imao malu nezgodu kada je slomio ruku, što mu ipak nije omelo karijeru. Iste 1966. igrao je za mladu reprezentaciju Jugoslavije na Kupu Bosfora u Turskoj.

Predrag Katanić je bio igrač tehnike i inteligencije, poznat po horok šutu desnom, ali i levom rukom. U Čačku se još pamti Katanićev šut u poslednjoj sekundi kojim je pobeđena Crvena zvezda u Čačku 1973 godine (81:79). Kasnije je Katanić još nekoliko puta bio glavni junak ovako dramatičnih završnica.

U Prvoj saveznoj jugoslovenskoj ligi igrao je 11 sezona za Borac, na ukupno 232 utakmice i postigao je 1.781 koš. To je bilo vreme kada je jugoslovenska liga bila možda i najjača u Evropi.

Na kraju karijere igrao je za čačanski Železničar (1978-1980), koji je tada bio član Druge savezne jugoslovenske lige. Odigrao je ukupno 43 utakmice i dao 668 koševa.

Katanićeva karijera trajala je ukupno 15 godina, sve do 33 godine njegovog života, čime je ostavio veliki trag u čačanskoj košarci.

Kada se preselio u Beograd igrao je na dva turnira za reprezantaciju veterana SR Jugoslavije (Srbija i Crna Gora).

Neposredno po završetku igračke karije jedno kratko vreme bio je trener mlađih kategorija Borca. Višu trenersku školu završio je na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu.

Međutim, nije ostao u trenerskom poslu. Posle srednje tehničke Predrag Katanić je završio Višu tehničku školu u Čačku, što je odredilo i njegovo profesionalno zanimanje po okončanju sportske karijere. Naime, pošto se rano oženio (1969) bio je prinuđen da paralelno sa igranjem košarke ima i stalno zaposlenje kako bi izdržavao porodicu. Bilo je to vreme kada su primanja košarkaša bila niska.

Najpre je radio u čačanskom preduzeću “Litopapir“, u početku kao rukovodilac pogona za amabalažu, a potom i komercijalni direktor. Zatim je 1985. počeo da radi u ispostavi kraljevačkog preduzeća “Papir promet“ u Čačku, da bi već 1986. prešao u Beograd u kome je do 1990. radio u firmi “Centrotabak“, koja je poslovala u okviru duvanske industrije. Od 1990. počinje privatni posao i celu porodicu seli u Beograd. Ni tada nije zaboravio Čačak i Borac koga je pomagao kao privatni preduzetnik.

Predrag je u braku sa Danicom Vukićević dobio ćerku Natašu (1970) i sina Marka (1977). Sa drugom suprugom Mirjanom Savović nije imao dece. Ćerka Nataša završila je Filološki fakultet, odsek za engleski i nemački jezik, da bi potom i magistrala. Sin Marko dugo se bavio košarkom. Počeo je najpre u mlađim selekcijama Partizana i Šampiona, a kao senior igrao je za Mladost iz Zemuna, Milicionar, Ivu iz Šapca, Novu Pazovu, Radnički sa Crvenog krsta u Beogradu. Nakon okončanja sportske karijere završio je fakultet i bavi se prometom nekretnina. Markova ćerka Marija (2011) trenira košarku, dok je ćerka Tamara (2019) još dete, ali svi veruju da će nastaviti porodičnu tradiciju.

Predrag Katanić bio je markantan čovek gospodstvenog držanja i elegancije u odevanju. Voleo je da se druži sa svojim Čačanima, posedovao je vedrinu, duhovitost i veliku životnu energiju. Znao je da svira gitaru, dobro je pevao i kao mnogi Čačani voleo da peca. Pred kraj života imao je problema sa zdravljem, ali se odlično borio sa veoma teškom bolešću koju je u prvi mah savladao, da bi deset godina kasnije, 14. maja 2014. preminuo u Beogradu.Sahranjen je na čačanskom groblju po svojoj želji.

Tekst:Duško Radišić Lejča

Foto:Arhiva

Tekst je u okviru medijskog projekta,,Čačak sinonim za košarku 3 „

,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“