Lopta, indeksi, „ružno pače“, ulepšali porodični život Filipovića

Čačak – Za uspešne sportske i poslovne ljude poput Čačanina Dragana Filipovića,  biografija bi u najkraćem glasila: veliki fudbaler, „malih klubova“, dve fakultetske diplome, uspešan u svetu biznisa, uz potvrdu teze da u životu ne postoje nepremostive prepreke. Draganu i njegovoj supruzi Romani nikada nije nedostajalo ideja, motiva i želje da sami skroje priču o srećnom porodičnom  životu.

Fudbalsku azbuku Dragan je naučio u Remontu, nastavio da usavršava u Autoprevozu, a potom i klubovima iz okruženja, Poletu iz Trbušana, Jedinstvu iz Gornje Gorevnice. Nije to bio kraj fudbalske „ptice selice“, ima ih još do Jedinstva iz Konjevića, člana okružne moravičke lige, gde danas igra na poziciji štopera.

-Sve se događalo s namerom. Tako sam želeo i kada bi se vratio na početak,  mislim da bi sve bilo isto. Sport je idealan za sticanje nezaboravnih prijateljstava koja večno traju. Možda će posmatrano iz fudbalskog ugla neko i pomisliti kako su to  sve „mali“ klubovi, ali se varaju. Baš svi imaju dugu i bogatu istoriju, čačanskom fudbalu su podarili puno odličnih igrača. A, ja sam „pobegao“ od profesionalizma, sreću potražio i pronašao na fakultetu i studentskoj ljubavi, danas supruzi Romani sa kojom u braku imam dvoje zlatne dece sina Nikolaja i ćerku Aleksandru – sa puno iskrenosti za PressLider priča Filipović.

Priča puna optimizma o školskim i fakultetskim danima uvek je dopunjena sportskim i poslovnim temama.

–Čelična volja može vas učiniti srećnim pa makar od uspešnih ljudi „ukrali“ recept za put popločan sportskim, naučnim i poslovnim dostignućima. Nikada ne skrivam, dok sam nosio dres Jedinstva iz Gornje Gorevnice upoznao sam profesora doktora Ivana Glišića, igrača, sekretara, predsednika kluba, Miluna Todorovića, danas gradonačelnika, nekada profesionalnog fudbalera, takođe sa fakultetskom diplomom. Nikada se ne treba plašiti velikih izazova. Kada ih savladate tek tada uočite da je potrebna jaka volja, naporan rad i trud, da san pretvorite u javu. Završio sam dva fakulteta, za Industrijski memadžment, potom i Tehniku i informatiku.

Dragan Filipović sa suprugom Romanom „vodi“ dve uspešne firme. Kao suvlasnik sa ruskim i nemačkim partnerom proizvodi „ružno pače“. Supruga brine o istom poslu, ali je angažovana na poslovima štampe, ambalaže, pakovanja, deklaracije u svojoj firmi „Label print“.

–Naš proizvod se danas izvozi u Kolumbiju, Ukrajinu, Norvešku, Švedsku… Ukupno 28 svetskih država. Sve funkcioniše besprekorno, a mi i dalje učimo, ulažemo u  usavršavanje, imamo odličnu saradnju sa Naučno tehnološkim parkom u Čačku-kaže Filipović.

Za fudbal, ipak uvek ima vremena ?

-To je sastavni deo mog života, nekada momačkog, danas porodičnog. Imam puno razumevanje supruge koja preuzima sve obaveze kada sam odsutan bilo kao  gledalac, ili akter utakmice. Znam, nije lako, ali smo porodični život uskladili i organizovali da nerazumevanja, taman posla nesloge,  ne sme biti. Sin Nikolaj je šestogodišnjak i trenira u školi fudbala Olimp kod nekadašnjeg asa Borca Miloljuba Kovačevića. Sam će trasirati svoj sportski put, meni i supruzi preostaje jedino da ga roditeljski posavetujemo. Ništa više od toga, jer nerealne želje i ambicije ne vode nikuda. Porodični teret je moram priznati mnogo veći za Romanu. Tatina mezimica osamnaestomesečna Aleksandra više vremena provodi sa majkom. Tek,  štoperica je u našem domu uvek uključena, a mi  smo u svakom trenutku spremni za svakodnevnu trku sa obavezama – ističe Filipović.

Srećni ljudi, a Dragan, Romana,  deca Nikolaj i Aleksandra to svakako jesu, lako će preskočiti sve životne prepreke i ništa im neće biti teško. Od njih nikada nećete čuti kome treba pripisati više zasluga za porodičnu idilu. Na tren se vrate u srećnu mladost, realno sagledaju još srećniju sadašnjost,  sa optimizmom gledaju u budućnost. Zar je od toga potrebno  nešto više za srećan život?

Izvor: PressLider