GLIŠOVA LIPA U CENTRU ČAČKA

Gligorije Glišo Matović je prošao trnovit put dok sa bratom nije postao vlasnik poznate firme „Vojislav Matović i brat“ koja je, između ostalog, pre Drugog svetskog rata, poslovala i sa Amerikancima. Posle oslobođenja, država mu je, kao neprijatelju, oduzela sve, ali je on srećan dočekao četiri praunuka, upokojio se u 101. godini, a nedavno je i rehabilitovan…

– Ispred radnje Vojislav Matović i brat – braća Vojislav i Gligorije Matović sa sinovima, radnicima, prijateljima

– Deda Glišo je imao oko 95 godina kad smo se okupili na porodični ručak. Na vrata je došao nepoznati dečak. Glišu je poručio da ga traži izvesni čovek čije sam ime zaboravila, a deda mu je rekao da više nema ništa s njim jer mu je radnju zatvorio. Dečak objasni da je čovek na samrti i deda ustade i ode. Taj čovek mu je tražio oproštaj i objasnio da su Glišovu radnju zatvorili po naređenju, ali da im je bilo dozvoljeno da uzmu iz nje šta god hoće. Rekao je da su se obogatili od njegove radnje, i da su čak i kuću od nje napravili – priseća se Radmila Matović, snaha nekadašnjeg čačanskog trgovca Gligorija Gliša Matovića.

Koreni čačanske porodice Gligorija Gliša Matovića potiču iz zaseoka Preseka, kod sela Močioci u okolini Ivanjice. Od šesnaestoro dece Radivoja Matovića, trojica sinova su početkom prošlog veka otišla u Čačak kako bi učili zanat i bavili se trgovinom. Među njima je bio i Glišo Matović, rođen 23. januara 1895. godine.

Stigavši u Čačak, Glišo se zaposlio kao sluga, da bi potom postao kalfa kod jednog uglednog lokalnog zanatlije gde je učio sarački zanat. Tokom Prvog svetskog rata je radio u Kragujevcu u Vojnom zavodu gde je pravio amove, fišeklije i druge kožne predmete za vojsku. Nakon toga se vratio u Čačak gde je sa svojim bratom od strica Vojislavom otvorio trgovinsku radnju „Vojislav Matović i brat“ 1921. godine. Radnja se bavila kolonijalno – bakalskom, staklarskom, porcelanskom, izvozničkom i uvozničkom trgovinom i prodajom na „angro i detalj“ (veleprodaja i maloprodaja). Zanimljivo je napomenuti da je radnja u to vreme poslovala sa američkom „Standard oil kompanijom“ i bila stovarište američkog petroleuma, benzina i svih sorti mašinskog ulja. Poslovala je i sa Čehoslovačkom i srpskim zemljoradničkim zadrugama. Njeni magacini su bili krcati robom – šećerom, kafom, smokvom, pirinčem i drugim prehrambenim proizvodima, zatim posuđem, staklarijom, raznim farbama, snabdevajući velike delove Srbije i Crne Gore. Sa svojim magacinima i velikom kućom u kojoj je živela porodica Matović, radnja se prostirala u strogom centru Čačka, obuhvatajući ulice Bate Jankovića (danas Župana Stracimira), Hajduk Veljkovu i Bogićevićevu. U velikoj kući s dvorištem, živeo je Gligorije Matović sa svojom porodicom – suprugom Kosarom i decom – Jovanom, Dušankom, Dušanom i Slobodanom.

– Glišo je bio elegantan i otmen gospodin. U odelu, s maramicom u džepu, nosio je kravatu i šešir. Blage naravi, dobronameran i velikodušan. Pomagao je mnogima. Čovek od poverenja. Primer poštenja i dostojanstvenosti. Bio je jedan od utemeljeviča i članova prvog redakcionog odbora lista „Čačanski glas“ i više puta finansijski doprineo sportskom klubu „Borac“ i održavanju velosipedskih trka po Srbiji – kaže za svog strica Miodrag Matović.

Vizija Gliša i njegovog brata Vojislava je bila da radnju neprestano proširuju, razvijaju posao i naprave kompaniju, ne sluteći teško vreme koje će ih zadesiti. Jednog dana, 1948. godine, u „Vojislav Matović i brat“ su došli predstavnici tadašnje državne vlasti, uzeli ključeve od radnje i dali Glišu dokument o oduzimanju celokupne imovine. Porodica Matović nije smela da odnese nijedan predmet iz radnje i kuće. Gligorija je Sreski sud osudio na zatvorsku kaznu i prinudni rad, gubitak svih građanskih prava osim roditeljskih, i konfiskaciju celokupne robe i imovine. U presudi je tada navedeno da je Matović počinio krivično delo „nedozvoljene trgovine i nedopuštene špekulacije“ jer je u svojim magacinima skrivao robu za kojom je u to vreme postojala velika tražnja. U sudskoj dokumentaciji se navodi da je prilikom tadašnjeg pretresa u Glišovoj radnji pronađeno (navodimo tačno kako je zapisano): „32 komada pantljike za pisaću mašinu, 3 kgr žive, 2,65 kgr gleđa, 380 komada noževa viljuškara, 4 kutije (150) komada flašica-bočica hemijskog mastila, 3500 komada žileta, 200 kgr sumpora, 400 kgr voštanih sveća, 176 komada rejsvešusa patenata, 3 para vunenih rukavica, 16 štringli vunenog pletiva i 1300 komada ženskih češljeva rožanih“. Matović je osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 3 godine. Bosonog, vadio je kamenje iz jedne reke u okolini Peći koja je leti dostizala temperaturu tek iznad nule. Budući da nije pripadao nijednoj političkoj stranci za vreme rata, uspeo je da preživi, dok je njegov brat Vojislav, simpatizer komunizma, tragično nastradao u logoru na Banjici. Za vreme Glišovog odsustva, njegova petočlana porodica se preselila u sobu jedne čačanske kuće koju je delila sa još dve porodice.

Po povratku sa robije, Glišo Matović se zaposlio u Jugoslovenskoj lutriji u Čačku gde je prodavao lozove. Amerikanci su ga zvali da se vrati trgovini i preseli u SAD, ali je odbio. Nije hteo da napusti porodicu. Budući da su mu sva deca polako odrastala i odlazila od kuće, preselio se u jednu kuću u Hajduk Veljkovoj ulici. Njegova supruga Kosara je umrla od teške bolesti 1959. godine.

– Mama je bila borac, hrabra žena koja se nosila sa njihovim životnim neprilikama koliko je mogla. Predstavnici tadašnje komunističke, kao i nemačke vlasti za vreme Drugog svetskog rata, tatu su više puta ucenjivali i prebijali, a dva puta je dobio poziv za navodna putovanja, s namerom da ga tamo ubiju. Spletom okolnosti ih je izbegao – kaže njihov sin Dušan Matović.

Prema rečima njegove porodice, posle suprugine smrti Glišo je živeo mirno i povučeno. Šetao je parkom i čitao novine, nedeljom išao u crkvu, a leti u Vrnjačku Banju. Voleo je život. Bio je prihvaćen i poštovan među mladima. Često je govorio da će svako svoje zaslužiti. Kažu da nije bio senilan čak ni pred svoju smrt. Glišo Matović je preminuo u 101. godini života, dočekavši četvoro praunučadi – Andrijanu, Vasilija, Konstantina i Dušana.

Avgusta 2013. godine, Viši sud u Čačku je usvojio zahtev za rehabilitaciju Gligorija Matovića koji su podneli njegov sin Dušan i unuka Dušanka. Sud je utvrdio da je svaka tačka presude bila neosnovana, da Matoviću nije bilo dozvoljeno da se brani jer je pretres radnje izvršen 17. a kazna izrečena 29. maja, i da je presuda doneta „protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda“. Uz to, da je Matović kao ugledni i imućni građanin Čačka bio žrtva tadašnjeg političkog režima koji je propagirao komunističko – socijalistički sistem proizvodnje slivanjem privatne u državnu svojinu oduzimanjem imovine od veleposednika, trgovaca i drugih.

Glišo je 1906. godine zasadio jednu lipu u centru Čačka ispred robne kuće „Partizan“. Preko sto godina je cvetala i mirisala. Posečena je, ali je zasađena nova koja nosi naziv „Dulova lipa“, po Glišovom sinu Dušanu koji danas ima 84 godine.

Autor: Dušan Veselinović http://- https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Izvor: Prestiž