Ratnik sa puškom i kistom

Mnoge nepoznate junake Velikog rata, stradale i preživele, „Politika”, subotom, već treću godinu izbavlja od zaborava. Danas ćemo o jednom poznatom, blagodareći njegovim rukopisu „Uspomene”, koji se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu. Reč je o slikaru Živoradu Nastasijeviću, jednom od četvorice braće najpoznatije umetničke porodice u Srbiji.

Živorada je atentat u Sarajevu zatekao na likovnim studijama u Minhenu. Kakve sad studije! Otadžbina je u opasnosti, i sa dvanaestoricom drugih srpskih studenata, vozom preko Poljske, uputio se u Rusiju, odatle u Rumuniju, pa lađom uz Dunav do Negotina. Teretni voz ga doveze do Stalaća, pa do Čačka – rodni Milanovac je već pred nosem. Otac mu nabavio oficirski štof za uniformu i, uskoro se dvadesetogodišnji Živorad obreo u drugoj četi Đačkog bataljona (1.300 kaplara) u Skoplju. „Tu sa mnom bude Stanislav Vinaver, pesnik, dva brata Borisavljevića iz Milanovca…”, piše u „Uspomenama”.

Prvo vatreno krštenje Živorad je imao kod Lazarevca gde se, njemu i njegovim drugovima, predalo 1.200 Čeha. Kasnije će doznati da je „ova bitka što smo je dobili nazvana Kolubarska bitka”. U proleće 1915, Živoradov puk je kod Strumice u borbi sa bugarskim komitama. Tu će, po zapovesti komandanta bataljona, naslikati „Golgotu” koja će biti postavljena u kapelu izginulim Srbima kod Strumice.

Ali, Makenzenova ofanziva je primorala glavninu srpske vojske da, sa mnogo naroda, krene u povlačenje preko Kosmeta i Crne Gore ka Albaniji. Pritisak Bugara je i Živoradove saborce iz Đačkog bataljona usmerio ka Albaniji. Sa njima je bila i čuvena Engleskinja Flora Sandes, teško ranjena u bici kod Bitolja. Kako-tako Živorad se obreo u Draču i evo prvih utisaka:

„Dođem s Florom u Drač. Ona ode da potraži Engleze, a ja u restoran Adriatik da ručam. Puno sveta i mnogo civila Srba, ljudi i žena. Za jednim stolom glumac Ginić i Duško Savatijević, đak narednik iz moje čete. Taman smo počeli da ručamo, čujemo bombe iz aviona, padaju po pijaci gde vrvi od sveta, sve naša vojska i Srbi izbeglice… Izađemo nas trojica na pijac i vidimo mnogo mrtvih ljudi, žena i vojnika, sve Srbi.”

Sledi Krf pa Solun. Živorad tu crta kulise za vojničko pozorište, igra se Veselinovićev i Brzakov „Đido”, igraju profesionalni srpski glumci. Opisi boravka u Solunu su prilično idilični, ali valja ići na front.

„Naši trubači počeše da sviraju znak za juriš, a desno od nas muzika svira Marseljezu, znači i Francuzi vrše napad. Pomislim ja u ovoj grmljavini da će ovo biti drugi Vaterlo”, seća se Živorad. „Odjednom jedna velika granata iz haubice udari ispred samog mog voda, i eksplozija me odbaci daleko natrag; tresnem o zemlju i onesvestim se.” Živoradu su oduzete noge, lekar kaže da tu ne može ništa, moraće u Solun pa u Francusku. Otpremljen je u Alžir sa drugim teškim ranjenicima, i to podmornicom.

Vrlo zanimljive susrete je imao u Alžiru. Sreo se tu i sa čuvenim kompozitorom Kamijem Sen-Sansom, slušao njegovo sviranje na klaviru, odlazili su zajedno u operu. Divno, ali kratko, valjalo je u Bizertu na brod koji će ga, izlečenog, vratiti na Solunski front. Bilo je to krajem leta 1917. godine. Živorada rasporede u topografsko odeljenje Vrhovne komande – u slikarsku sekciju. Tamo su već bili slikari Miloš Golubović i Mihailo Milovanović. Potom će doći Veljko Stojanović i Žika Lukić. Svi su oni bili ratni slikari. Umetnost se ni u ratu nije bacala na marginu. Živorad će u „Uspomenama” zabeležiti da je u Solunu svirao simfonijski orkestar sa dirigentom Stanislavom Biničkim, da je pevao poznati tenor Mijat Mijatović. Slikari su portretisali i slikali prizore iz rata. Pomenimo Živoradov tuš na papiru „Detalj jednog francuskog logora”, ugalj na papiru „Opelo poginulim vojnicima”, „Nastupanje”, ulje na platnu „Solun”, najzad i fresku „Četiri vola kralja Petra” u Sokolskom domu (po sećanju slikana 1941).

A kad je zaključeno primirje, „pozove me general Bošković i saopšti da ću ja da sproveden naše sekcije, celog topografskog odeljenja stvari, lađom do Dubrovnika”. Odatle će, sa svim tovarom, vozom do Beograda.

Politika / Boško Lomović