Poslednji čuvar valjaonice sukna
Gledić, Kraljevo – Borisav Milanović je čuvar možda i poslednje valjaonice sukna u Srbiji, koja se nalazi u selu Gledić, nadomak Kraljeva.
U valjaonici se sve do 1965. godine omekšavalo sukneno vlakno, tkanina koja je pravljena od konoplje, a koristila se za šivenje pantalona i sukanja, foto: N. Božović / RAS Srbija
Njegova tapija je iz 1929. godine, ali je valjaonica napravljena još pre Prvog svetskog rata. Delovi, koji su netaknuti od 1965. godine, kada je prestala sa radom, mogli bi da krase neki Etnološki muzej, ali Milanović želi da se seća valjaonice u izvornom obliku.
Do valjaonice se stiže preko Gledićke reke, u podnožju istiomenih planina, koja je i pokretala pogon. Zanimljivo je da ona i dalje ima sve originalne delove, koji su u ispravnom stanju, kao i mlin za brašno.
– Valjaonica je radila tako što voda po ceo dan valja sukno, koje se onda polivalo vrućom vodom. Nekada su ovde dolazili meštani mnogih okolnih sela jer, kada je recimo sušna godina, ovde su se dve reke sastajale, dok vodenice u višim delovima nisu mogle da rade – kaže Borisav Milanović, čuvar poslednje originalne valjaonice sukna.
Porodica Milanović vlasnik je valjaonice od 1929. godine, za šta poseduju i tapiju koju je izdala Kraljevina Jugoslavija.
Obnova valjaonice sukna, čija je uloga bila da omekša tvrdo pletene vunene materijale, mogla bi da posluži kao jedan vid turističke promocije starih zanata.
– Nedostaje samo jedan bazen i kućica u obliku bureta u kojoj bi moglo da se prespava. Tako da ne treba puno da se uloži u selo da bi se razvio domaći turizam – kaže Hadži Vera Plazinić, autorka knjige „Selo Gledić“.
Mr Katarina Grujović Brković, etnolog Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva, kaže da je valjaonica prava atrakcija..
– Videti maljeve koji udaraju sukna, dok se ona polivaju vrućom vodom, nešto je što danas retko ko može i da čuje od svojih predaka, a kamoli da vidi. Sigurno bi od ovoga mogla da se napravi turistička atrakcija. Zavod za zaštitu spomenika iz Kraljeva će pomoći da ovakvo mesto oživi i bude zaštićeno – kaže Grujović Brković.
U valjaonici se omekšavalo sukneno vlakno, tkanina koja je pravljena od konoplje, a koristila se za šivenje pantalona i sukanja. Zbog toga što je to bio veoma krut materijal, morao je da bude omekšan, pa su zato postojale valjaonice sukna. Valjaonica u selu Gledić je radila sve do 1965.
Planina dobila ime po selu
Selo Gledić nalazi se na rubu teritorije Kraljeva i udaljeno je oko 30 kilometara od grada. Nalazi se između Kraljeva i Kragujevca na obroncima Gledićkih planina, koje su po tom selu i dobile ime, a po narodnom predanju po tome što se sa njih „daleko gleda“.