On je čovek sa najviše kumova u Užicu
Pola Užica ga zove kumom, a on u tom gradu nema ništa – osim jedne plastične kante, sunđera i brisača stakla. I svako kumstvo stekao je pod crvenim svetlom semafora.
– Da operem, kume, prljava ti šoferka? Ni tablica ti se ne vidi!
– Peri, kume, je li malo pet banki?
Kakvi malo! Uzima Dragan Stanković (30) bakšiš koji mu kroz prozor protura jedan od ko zna koliko užičkih „kumova“ stečenih na raskrsnici kod Vatrogasnog doma.
Tu Dragan već osam godina čisti automobilska stakla.
Samo mu jedan kum nedostaje….
– Da ne znaš nekog ko popravlja ove semafore? Mnogo se, bre, kvare. Jednom sam četiri dana proveo ovde, a ni banku nisam zaradio jer je na semaforu titralo žuto svetlo. A kad je žuto, niko neće da stane. Omrznuo sam žutu boju – žali se Dragan.
Kragujevčanin je rodom. Posle radnog dana, ode u Požegu na konačište.
– Uhvatim voz u jedanaest i putujem u Požegu. Njihovu železničku stanicu mnogo bolje greju nego užičku. A i klupe su im udobnije.
Ne žali se! Sve mu valja u Užicu. Samo kad bi onaj semafor…
Iz Kragujevca je otišao, kaže, jer nema slobodne raskrsnice na kojoj može da zaradi leba, a u Užicu nema konkurenciju.
– I u Šabac sam bio, ali je tamo policija mnogo grdna. A ova užička me ne dira, mnogo dobri ljudi. Još i plate kad im operem stakla. Užičani dobri ljudi, niko mi ne psuje majku cigansku – vadi iz džepa zgužvanu gomilu novčanica…
Sto, pedeset, dvadeset, dvadeset… Broji pare… Za nepun sat, hvali se, zaradio je 310 dinara. Cupka od hladnoće u tananoj jaknici. Skida ledenu ploču koju je mraz stegao na vrh kante sa vodom i šamponom.
Ovaj u belom “pasatu”, što odmahuje rukom i odbija uslugu, očito mu nije kum.
– Ne moraš da platiš, samo da ti očistim staklo, ni slona ne vidiš od prljavštine – kaže Dragan.
I farove očisti „nekumu“ što zamače kad se upali zeleno.
Nekad na voz sa solidnom dnevnicom, nekad bez cvonjka u džepu.
– Sinoć sam uz’o 1.650 dinara na Darušafaku. Preksinoć me prod’o Galatasaraj. Kladionica ti je kao semafor, nekad crveno, nekad zeleno – rezonuje Dragan Stanković.
I ovo danas što je zaradio, priznaje, staviće na kocku.
– Trebaju mi pare za novo odelo! Ne mogu ovakav da idem po kancelarijama i tražim ko popravlja semafore. Da ne trepće više ono žuto i ako može da crveno duže traje – ode naš sagovornik da čisti stakla.
Blic/ V. Lojanica