Mangulica – zaboravljeno blago Srbije

Srbiji su sankcije odvajkada poznate. Pre više od jednog veka, 1906. godine Austro-Ugarska, revoltirana srpsko-bugarskim trgovinskim sporazumom, zabranila je uvoz i transport stoke, živine i poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Tako je počeo sukob koji će trajati do 1911. godine, a u istoriji poznat kao carinski ili „svinjski“ rat. Pronalazeći nova tržišta za stoku i stočne proizvode, Srbija se spasila bankrotstva i oslobodila ekonomske zavisnosti od austrougarske carevine. Na žalost, danas je srpska država od velikog izvoznika svinjskog mesa postala uvoznik, što je jedan od razloga smanjenja stočarskog fonda u našoj zemlji.

Ta sudbina nije zaobišla ni rasu svinja mangulica koja je gotovo iščezla iz srpskih obora.  Mangulica, nekada jedini izvozni artikal u vreme Miloša Obrenovića, sada se polako vraća na farme širom zemlje.

Uvreženo je mišljenje da je ova sorta nastala pre dva veka, i to ukrštanjem „šumadinke“ i dve mađarske sorte tako đto je knjaz Miloš poklonio 10 krmača „šumadinki mađarskom grofu koji ih je ukrštao sa dvema sortama koje je gajio. Zbog toga i Srbija i Mađarska je smatraju autohtonom vrstom.

Za razliku od običnih svinja, mangulica se tovi sporije pa je potrebno više od dve godine kako bi dostigla 140 kilograma, a na svet obično donosi četiri praseta, i upravo su to neki od razloga njenog nestanka. Zahvaljujući tradiciji seoskih gazdinstvava, ali i prirodnoj selekciji ova rasa je sačuvana od zaborava

Ove životinje su u prošlosti živeli u šumama, ritovima, gde su uspele da prežive uprkos surovim klimatskim uslovima, zbog čega su otporne na većinu bolesti od kojih obolevaju moderne rase svinja. Ne zahtevaju posebne uslove za uzgoj, niti posebnu negu, a jedu sve ono što nađu u prirodi od voća do puževa, ali i kukuruz, kupus, šargarepu, pšenicu, ječam, larve insekata…

Mangulice imaju dugu kovrdžavu dlaku, a njihove čekinje su se ranije koristile za izradu četki. Služe kao termoizolator – leti ih štite od visokih temperatura, a zimi od hladnoće.

Meso mangulica je zdravo, iako poseduje više masti nego kod ostalih vrsta domaćih svinja, ali se se radi o takozvanom dobrom holesterolu – HDL koji pozitivno utiče na zdravlje i preporučuje se za lečenje raznih bolesti, a posebno se preporučuje dijabetičarima i osobama koje pate od povišenog nivoa masnoće u krvi.

Njihovo meso je ukusno i sočno i od njega se mogu napraviti svi tradicionalni proizvodi – šunka, pršuta, kobasice, kulen, mast i čvarci, a tražnja za njima je ogromna. Na žalost, uprkos visokoj ceni mesa i mesnih prerađevina od mangulice ponuda je mala.

Za više od dva veka mangulica je prešla dugačak put – od najrasprostranjenije životinje do istrebljenja. Danas sa porastom svesti o zdravoj ishrani i dokazanim blagodetima koje meso mangulice ima po zdravlje, sve više poljoprivrednika se odlučuje za tov ove životinje koja im garantuje dobar profit.

PressLider / Marina Trmčić