Pravio cipele za Tita i cara

Užice – Dok im sada za jednu zimu puknu cipele ko zna u kom delu sveta napravljene, mnogi se s nostalgijom prisete starih majstora obućara i kvalitetne ručne izrade. Bilo nekad i umeća i strpljenja. Nadu da to nije sasvim izbledelo vraća Užičanima u ovo doba mladi majstor za obuću Dejan Ramić.

On se, naučivši zanat od oca, opredelio da ručno pravi cipele po meri i narudžbini. U nevelikoj Dejanovoj nedavno otvorenoj radnji prepoznatljivo miriše koža, uredno su naslagani kalupi i po koji par različitih modela. Mušterija bira materijal, majstor uzima meru i pravi željeno. Rešava i nevolju onih koji tragaju za velikim brojevima, pravio je muške broj 54. Čuva Dejan tradiciju i posla ima.

A ta užička obućarska tradicija zaista je svetla. Ovovremeni Užičani, koji sve znaju o starletama i političarima, nemaju pojma da su nekad imali najboljeg majstora za cipele u državi. Pravog umetnika za izradu obuće, koju je pravio i za krunisane glave.

On, Milutin Mića Spasojević (1911–1992), imao je zvanje državnog majstora zanata obućarske struke. O njemu i tom vrhunskom stvaranju u knjizi objavljenoj krajem prošle decenije s ljubavlju je pisala njegova ćerka dr Svetlana Spasojević iz Beograda.

Milutin se rodio pred balkanske ratove u Užicu, a u tajne obućarskog zanata ušao je dvadesetih godina kod užičkog obućara Milije Jevtovića zvanog Tuzla. Majstor postaje 1937, kada s ortakom Nedovićem otvara radnju za pravljenje kvalitetne i moderne obuće u užičkoj glavnoj ulici. Mića je igrao i fudbal u Slobodi, pevao u radničkom društvu „Abrašević”. Imao je iz dva braka četvoro dece.

Kao simpatizera partizana Nemci su ga u ratu sproveli u Banjički logor, gde se tri puta našao na spisku za streljanje, ali mu je život sačuvao glas o majstorstvu. U upravi logora saznali su da je vrhunski majstor čizmar, pa kad im je napravio čizme vratili su ga u užički zatvor radi ponovne istrage. U toku okupacije Milutin je još tri puta hapšen i puštan u Užicu.

Posle rata nije ga zanimao borački staž ni politika (iako su ga izabrali za potpredsednika užičkog Narodnog fronta), već samo njegova struka. Pravio je cipele i čizme, a 1951. postao jedini državni majstor zanata obućarske struke u Srbiji.

Za rođendan Josipa Broza 25. maja 1952. godine Mića Spasojević mu poklanja cipele koje je lično izradio. Majstoru je zahvaljeno kratkim pismom na kome je Titov potpis. Kako piše autorka knjige, jedne Mićine cipele darivane Brozu još se čuvaju u Titovom muzeju u Beogradu.

Iz Užica, gde je bio poslovođa obućarske radnje, ovaj majstor prelazi u Beograd 1953. godine i najpre radi kao modelar i nastavnik rada u Školi zanata. Izlagao je svoje modele na sajmovima, a zenit stvaralaštva dostigao u drugoj polovini pedesetih s obućarskim salonom u Beogradu, kada je diktirao modu tog vremena. „Korisnice usluga bile su supruge naših političara i državnika, supruge i kćeri ambasadora i naučnika, filmske i pozorišne glumice. Milutinu su nudili radnju u Takovskoj 12 da bude njegova, ali tata je to odbio jer je mislio da nema moralno pravo na to”, piše u knjizi Svetlana Spasojević i dodaje da je njen otac s dobrim nemačkim alatom i pogodnim kalupima pravio modele s najmanjim utroškom materijala, kože svinjače.

„Potom prelazi u privatni sektor, otkada mu je u poslu mnogo pomagala supruga Dušanka. I dalje radi cipele i čizme za ugledne i velike ličnosti, kao što su maršal Tito i car Hajle Selasije!”

Radio je Mića sve do 1978. godine, i to u kućnoj radionici od 15 kvadrata, nastaloj od pregrađenog predsoblja, a u starosti živeo s minimalnom penzijom. Bio je skroman a srećan čovek, neizmerno voleo zanat i svoju porodicu. Poklone koje je dobio od Tita – nalivpero „parker” i džepni sat švajcarske proizvodnje s Titovim potpisom na poklopcu – darovao je deci.

„Bio je srećan, jer je bio častan čovek, jer je umeo sve da nas usreći. Nikada neću zaboraviti i poslednji gest mog tate kada je pao u krevet i pred smrt izgubio moć govora. Tada je podigao ruku, kažiprstom dao znak i sa svim ukućanima se izljubio. To je bio njegov blagoslov nama”, napisala je Svetlana Spasojević u knjizi „Moj otac Milutin Mića Spasojević.

Politika / Branko Pejović