Da je Uvac bliže Moravici
Meštani sela pod Čemernicom i Javorom traže da se ispravi nepravda duga pola veka i ispuni njihov višegodišnji san. Još se čeka na komšijski dogovor o povezivanju tri seoska centra
Nova Varoš – VIŠE od pola veka meštani Štitkova, Trudova, Debelje, Božetića i okolnih sela novovaroške opštine na padinama Čemernice i Javora čekaju da se ispravi nepravda i nastavi gradnja puta prema Ivanjici. Sredinom šezdesetih godina prošlog veka naprečac su, odlukom opštinske vrhuške, prekinuti radovi na devet kilometara starom rabadžijskom i kiridžijskom putu od Štitkova, preko Kadinjače i Zečkog Polja, kako se „božetićki kraj ne bi pripojio Ivanjici“.
Radove željno čekaju i u selima ivanjičke opštine, s druge strane „stare granice“ (do 1912. godine ovde su bile karaule i straže Otomanske imperije i Kneževine Srbije i nametnuta granica). Vekovna je želja da se povežu moravički i uvački deo Starog Vlaha i seoski centri: Katići i Kušići u ivanjičkoj i Štitkovo u novovaroškoj opštini, te da se preko prevoja Kadinjača, između Čemernice i Javora, obezbedi veza između dva regionalna puta, što iz doline Moravice vode za Kokin Brod i Sjenicu.
– Koliko je samo muke i znoja narod ostavio na ovom putu, a vlast neće ni lokve da podaspe, poravna džombe i vododerine. Sve dobro i napredno ovuda je stizalo i stiže iz doline Moravice, Dragačeva i drugih krajeva: semenski krompir, veštačko đubrivo, grla rasne stoke, prve vršalice, a voze se stoka, građa, drva, malina… – priča Mihailo Perošević (68) iz Štitkova.
Radovi na putu Štitkovo – Ukočnica bili su u čitavom kraju najveći infrastrukturni poduhvat još otkako su Karađorđevi ustanici kopali drum za izvlačenje topova na Javor 1809. godine.
Glavni agitator za gradnju puta bio je tadašnji direktor Zadruge u Božetićima, Blagoje Čkonjević (1923 – 1964), rodom iz Štitkova.
– Kulukom je 1962. godine započeto ručno kopanje i kaldrmisanje, „potkivanje“ puta kamenom. Domaćinstva iz sedam sela su nekoliko godina na trasu zapregama, uglavnom drvenim kolima, dovlačila po 10 kubika kamena. Ko nije imao volove, bio je obavezan da u majdanima ili njivama godišnje izvadi po 15 kubika kamena. Radovi su izvođeni uz pomoć parnog valjka i drobilice za kamen, koju je pokretao motor „aran“ – priseća se Perošević.
Pre šest godina su se komšije u dva navrata, u Katićima, dogovarale o povezivanju sela na „staroj granici“. Predstavnici sela i novovaroške i ivanjičke opštine formirali su i odbor, snimljena je trasa i urađen projekat puta Štitkovo – Kadijača – Anatema (prema Katićima), sa krakom za Kamenu Česmu i Kušiće, koji čami u fiokama uprave u Ivanjici.
PODRŠKA PRIVREDNIKA
INICIJATIVU meštana, vrednih stočara i ratara, da uvački kraj bude bliže Moravici odavno podržavaju svi – od kupaca stoke, krompira i maline, do šumarskih i turističkih radnika, ali i brojni privrednici. Reke namernika, ali i gostiju iz hotela u Ivanjici, Katićima i Kušićima ovuda prolaze do Štitkova, manastira Dubnice, rezervata prirode „Uvac“…
GOSPOĐINDANSKI SABOR
SABOR na Gospođindan kod crkve u Štitkovu ima najdužu tradiciju u Starom Vlahu. U nekadašnjem sedištu knezova Raškovića sabira se narod sa padina Zlatara, Čemernice, Mučnja i Javora. I sutra se ovde očekuju razgovori kako da devet kilometara makadama – bude asfaltirano.
Izvor: Novosti