PIRAMIDALNI SISTEM UVLAČENJA
Pamet, bre u glavu! Svoju pamet, bre, u glavu, pa kakva god da je ta glava: ćelava, velika, mala, kockasta, ofarbana, sa loknama ili tatuima. Vratite pamet tamo gde joj je mesto i koristite je, i ne dozvolite da vam je uguravaju i serviraju moćnici i mediji.
Ne dozvolite da vam u te glave na silu uturaju drugačije pameti, koje ne umeju da rasuđuju, koje ne umeju da odlučuju, koje ne umeju da razlikuju crno od belog, koje čekaju tuđe komande i koje funkcionišu po principu uvlačenja, podvlačenja, poluvlačenja, podvirivanja i zavirivanja u neke tamo stvari.
Ali, kako vreme prolazi i odlazi u ovoj Srbiji, tako samo unapređujemo novu sportsku disciplinu: Ko se kome više podvuče i uvuče (u tamo neke stvari)! Moćna disciplina, priznaćemo svi! Uz to potpuno besplatna i bez određenih zahteva. Nije nam potrebna nikakva posebna fizička priprema. Nije nam potrebna specijalna uniforma. Nije nam potreban novac za treninge. Nije nam potrebno nikakvo mesto za treniranje, a i nije nam potrebna ni sopstvena pamet (koja se učesnicima i ne preporučuju, čak se i zabranjuje). Verujem da ćemo kao država, disciplinu Ko se kome više podvuče i uvuče (u tamo neke stvari), prijaviti za sledeću Olimpijadu, jer su svi stanovnici mogući učesnici. Jer je disciplina razvijena u svakoj kancelariji i u svakom šoru. Jer su efekti savršeni, a takmičari vrlo zadovoljni i nasmejani.
PRAVILA IGRE
Ono što se preporučuje i izričito zahteva za takmičarsku disciplinu je velika doza licemerstva, ogromno siromaštvo duše, „gladne oči“, cinični osmesi, „pendžetiran“ obraz, ogromne uši koje treba s’ vremena na vreme da pokriju pogled (da oni pošteni što pre nasednu, dok umesto u oči gledaju u crvene uši). Ona osnovna stvar neophodna za disciplinu za radnje na „nje“ (uvlačeNje, podvlačeNje, poluuvlačeNje, podvirivaNje i zavirivaNje), je svakako uz nas, a i nije propisana određena veličina, širina niti kubikaža, pa kakvu ko da ima, najbolja je!
Važno je da odlučimo i kažemo sebi da smo spremni, po cenu bilo čega, da želimo da ostavimo utisak i lični pečat, pa gde god! Važno je da raščistimo sa sobom, sa sopstvenim mislima i sopstvenim stavovima i da prihvatimo da će sve naše sopstveno, biti u službi onoga ko ima odgovarajuću i podobnu stvar za uvlačenje, podvlačenje, poluuvlačenje, podvirivanje i zavirivanje.
Naravno, ta sposobnost rasuđivanja o izboru i daljim radnjama, proizilazi iz predusretljivosti, iz kurtoazije, iz dobrodušnosti ili prostodušnosti, tako da nekada nismo ni svesni da smo se uvukli, nismo ni osetili proces uvlačenja, ili nismo ni nameravali ni da virnemo, ali nas je ta stvar koja radi na vakuum, potpuno onesposobila za dalje analize i razmišljanja.
DOBRA VOLJA JE NAJBOLJA
Da rezimiramo! Šta je bitno da potencijalni uvlakači urade?
U trenutku da preseku i da kažu sebi da to više nisu oni i da se odreknu sebe. Da se odreknu svega u mozgu i duši. Da se odreknu sopstvenih očiju i ušiju. Da zaborave na taj glupavi obraz, jer svakako vode ima, koja će i sa njega sve oprati. Kada sve to urade, potrebno je da odaberu onu stvar za uvlačenje koja im najviše odgovara. I da se razumemo, ona ne mora biti iz snova, jer će svakako sve snove ostvariti kada se uvuku. Potrebno je samo da vode računa da ne ostanu da im vire đonovi, štiklice ili pertlice. Bitno je da ništa ne viri, jer tek onda će biti na putu da postignu ono što žele.
Znate već, kada ne uložiti celu dušu i celo telo, kao da niste ni pokušali. Zato, bez izviraka, molim.
I moram napomenuti, da je vrlo izvesno da će potencijalni takmičari morati povremeno da se iz te stvari izvuku i uvuku u drugu ili dvadesetu, jer je ona u koju su bili uvučeni i sama uvučena u još nekoliko, pa nema smisla da oni ostanu po strani, a svesni su da je to sve za njihovo dobro. Što se više i češće uvlače, a potom izvlače, zapravo prave put sopstvenog pročišćenja do ponovnog rađanja. Na tom putu do ponovnog rađanja će naučiti šta je centrifugalna, a šta centripetalna sila. Polako, ali sigurno će skupljati delove sopstvene ličnosti koju će naravno sklopiti po liku, koji od mraka u kojem će se naći, kada ih vakuum uvuče, možda i neće dobro videti. Taj nosilac lika, njihov guru, će u trenutku postati i njihov spasilac, njihov novi roditelj, neko na koga će se oslanjati, onako, elegantno, iznutra, neko ko će ih podučavati i prigrliti sve do trenutka dok mu ne postane tesno i neudobno, a onda će im centripetalno odrediti pravac i smer kretanja.
E, tada dragi moj narode, nemamo čiju pamet da prizovemo, jer sopstvenu nemamo, izgubila se u tom vakuumu uvlačenja, a novi roditelj-guru nam ne da svoju, pa ćemo se možda setiti bioloških roditelja i zapitati gde su to oni pogrešili dok su nas vaspitavali.
Ostaje nam da se preslišamo, ako ništa, zbog moguće prijave za takmičenje za novu sportsku disciplinu Ko se kome više podvuče i uvuče: da li smo se i koliko puta uvlačiči i zavlačiči, ili bar zavirivali, slučajno ili namerno i ostajali da ležimo na ledini izbačeni silom pritiska iz stvari za radnje na –Nje_!
I koliko puta su nam se bez pitanja uvlačili, podvlačili, poluuvlačili, podvirivali i zavirivali tražeći put pročišćenja i novog rađanja.
Autor: Rada Karanac / 27.12.2013.Kolumnista