U seoskom turizmu ima hrane i za vegane
Kosjerić – Trpeze pune domaće hrane uvek su pred gostima u našim domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom: tu su i pršuta, sir i kajmak, sarme, gibanice, katkad i pečeno prase, razni gurmanluci...Domaćini ne žale, hoće bogato da ugoste, ukusno to i spreme. Ali šta ako savremeni gost sve ovo ne jede, neće meso ni masno, ne prija mu obilno, a ipak voli selo i odmor u prirodi?
Rešenje su ponudili u kosjerićkom kraju, centru seoskog turizma u Srbiji. Ovde su nedavno okupili tridesetak seoskih domaćica, iz domaćinstava koja godinama primaju turiste, pa im održali obuke u pripremi savremenih jela, specijalnih obroka, hrane po posebnim zahtevima gostiju. Ovaj projekat koji sprovodi kosjerićko udruženje za razvoj sela “Vesnik“, podržan od američke ambasade, bavio se novim trendovima ishrane u seoskom turizmu: kako poslužiti vegetarijansku, vegansku i presnu hranu u seoskom domaćinstvu.
Te vredne žene obučavali su u domaćinstvu “Gostoljublje“ u Kosjerićkoj Mionici, u saradnji sa TO regije zapadna Srbija, pošto je minula turistička sezona tokom koje su one imale puno gostiju i posla. Tridesetak domaćica iz 10 opština centralne i zapadne Srbije prošle su stručnu i praktičnu obuku(interaktivne radionice, rad sa hranom i drugo). Predavači su im bili Margareta Vesna iz Beograda koja je stručnjak za makrobiotičku, presnu i vegansku ishranu, te Momčilo Conić, kuvar iz Leskovca i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u tom gradu. Domaćice su razmenjivale i lična iskustva, ideje, kulinarska umeća.
Kako o ovom poduhvatu kaže Željko Sredić, vlasnik domaćinstva “Gostoljublje“(sa sedam vajata, bazenom, restoranom…) i predsednik udruženja “Vesnik“, poslednjih godina su gastroturizam i “turizam na recept“ u velikoj ekpanziji. Otuda potreba da se seoska turistička domaćinstva obuče kako da svoje kuhinje prilagode novim zahtevima, te da vrata otvore novim grupama gostiju i sebi obezbede više posla.
– Turizam je uglavnom dopunska delatnost na selu. Domaćini, zauzeti poslovima na farmi i u polju, ne osluškuju potrebe turista osetljivih i nepoverljivih prema ovom vidu turizma. Higijena kuhinje, osoblja, rad sa hranom, način služenja parametri su po kojima gosti eliminišu ili prihvataju seoska turistička domaćinstva. S druge strane, sve više ljudi zbog stresnog i brzog života u gradu vikendom odlaze u prirodu, u selo. S tim što svako ima različite zahteve za ishranom. Često su to vegetarijanci, vegani, ljudi alergični na određenu hranu, oni koji sami sebi žele pripremiti specijalni obrok. A naši domaćini, u želji da bolje iskažu svoje gostoprimstvo, serviraju jaku, masnu hranu, kao za slavlja, ne pitajući za potrebe pojedinaca. Zato ovim projektom ukazujemo na sve češće potrebe turista za posebnim režimom ishrane – napominje Sredić.
Domaćice su ovo razumele i najavljuju primenu naučenog. A u TO regije zapadna Srbije pozdravljaju ovaj jedinstven poduhvat: – Obuke ove vrste značajne su za osavremenjavanje ponude u seoskim turističkim domaćinstvima. Domaćice su znanjem spremnije ne samo za domaće nego i inostrane goste, seoskim turizam se otvara prema svetu – kaže Miroslav Rađen, direktor TO regije zapadna Srbija.
Politika / Branko Pejović