Kadinjača u “paketu“ sa Egzitom i Saborom u Guči
Užice – Poseta Memorijalnom kompleksu na Kadinjači, posvećenom sećanju na pale borce Radničkog bataljona, raste poslednjih godina. U 2017., kako za naš list kaže Nikola Gogić, direktor Narodnog muzeja Užice u čijoj nadležnosti je upravljanje Kadinjačom, oko 31.000 ljudi posetilo je ovaj spomenik iz Drugog svetskog rata. I starih i mladih, uglavnom u organizovanim dolascima i ekskurzijama. Među inostranim Slovenci po brojnosti prednjače.
– Iz Slovenije dolaze redovno, a najviše ih svraća na Kadinjaču u leto, kada borave u Srbiji tokom festivala Egzit ili Sabora trubača u Guči. Tako se, sticajem okolnosti, povezuje istorija i moderno – ističe Gogić, kome je za dugogodišnji rad na vođenju spomen-kompleksa na Kadinjači, užičkog muzeja i druge aktivnosti upravo dodeljena Vukova nagrada.
Među redovnim posetiocima Kadinjače su i učenici osnovnih škola iz gradova Srbije. Ova spomenička celina ostala je u programu školskih i drugih ekskurzija, pa se, kako piše u godišnjem programu poslovanja užičkog muzeja za 2018., đacima i pojedinačnim posetiocima ovde pružaju osnovne informacije o borbi Radničkog bataljona i delova još dva partizanska odreda protiv nemačke 342. pešadijske divizije 29.novembra 1941. Šta na Kadinjači o toj istoriji u ovo vreme vide i čuju naši osnovci, pitamo direktora muzeja Gogića:
– Ovde dolaze na autentičan teren bojišta, kreću od amfiteatra “Užička republika“ i najpre vide poznatu piramidu koja je simbol Kadinjače, a zatim i spomeničku kompoziciju koju je Tito otvorio 1979. godine. Potom idu na mesto s koga je partizanski top u toj borbi dejstvovao. Posete zatim spomen dom sa stalnom muzejskom postavkom “Radnički bataljon i borba na Kadinjači“, u kojoj je oko 300 eksponata i dokumenata, kao i tematsku izložbu “Užički kraj u NATO agresiji“, na kojoj su izloženi predmeti, lokatori, fotografije i drugo iz 1999. godine – nabraja Gogić i napominje:
– Ovde od kustosa našeg muzeja čuju priču o borbi i stradanju boraca Radničkog bataljona, otporu okupatoru, toku bitke i drugom. Ta priča je istorijski odmerena i prilagođena uzrastu posetilaca, nije ista za đake četvrtog i osmog razreda škole. Mladima se, dakle, na Kadinjači dokumentovano prikazuje antifašistička tradicija, kojom se cela Evropa ponosi.
Direktor užičkog muzeja najavljuje i planirane radove na rekonstrukciji stalne postavke “Radnički bataljon i borba na Kadinjači“, kao i formiranje i digitalizacija njene dokumentacije i kartoteke. – Prilagodićemo postavku savremenijem muzeološkom audio i vizuelnom prikazu. U ovoj godini radićemo projekat za to – najavljuje Nikola Gogić, pa pominje i druge predviđene poslove na Kadinjači: zaštitu i farbanje izloženih topova u parkovskom prostoru “Vidikovac“, postavljanje legendi, geodetsko snimanje i ucrtavanje objekata Memorijalnog kompleksa Kadinjača, istraživanje neevidentiranih grobalja iz Prvog svetskog rata na ovom području i niz drugog. On posebno zahvaljuje državi, njenim ministarstvima rada i turizma, na stalnoj pomoći i ulaganjima od 2013. godine u zaštitu spomenika na Kadinjači, zamenu krova i stolarije na spomen domu, dekorativnu rasvetu…
Podsećanja radi, spomen kompleks na Kadinjači je juna 1979. prenet užičkom Narodnom muzeju na upravljanje i korišćenje. Od 1991. do 2002. godine “Memorijalni kompleks Kadinjača“ poslovao je kao samostalna ustanova, posle čega je ponovo ušao u sastav ovog muzeja.
Objavljeno u Politici 07. 02. 2018.
Autor: Branko Pejović