Sarma i musaka na luksuznim brodovima na Rajni
Užice – Pre deceniju je Užičanin Dragan Đorđević (41), tada, kako za sebe kaže, “kuvar amater sa strašću prema kulinarskom poslu“, odlučio da u svetu uspe i pristojno zaradi za svoju porodicu.
Otisnuo se preko okeana, u daleki Majami. Počeo da kuva na prekookeanskim brodovima kruzerima, pet godina to radio i svetskim morima plovio. Potom, uz stalno napredovanje u kuhinji, s dobrim poznavanjem engleskog, prešao je na bolje plaćeni kontinentalni posao – već petu godinu šefuje u kuhinjama luksuznih putničkih brodova koji plove Dunavom, Rajnom i Majnom.
– Uvod u moju interncionalnu kuvarsku karijeru zbio se 2008. kada je u Beogradu bio konkurs-intervju za pomoćnike kuvara na brodovima. Prijavio sam se i prošao. Prvo otišao u Majami, gde sam u narednih šest meseci na jednom prekookeanskom brodu, kojim je po Karibima plovilo oko 4.000 ljudi, šest meseci radio najprostije kulinarske poslove. Potom bio i na drugim kruzerima, po šestomesečnim ugovorima. Poslove u velikim brodskim kuhinjama u internacionalnim ekipama obavljao sam uporno, po 10 sati dnevno, na različitim pozicijama: od seckanja povrća za salate i sređivanja mesa i ribe do složenijih. Uvek sam imao ambiciju da se usavršavam i napredujem, učio od vrhunskih kuvara i iz literature. Pre svega sa željom da na višim kulinarskim pozicijama zaradim bolju platu i više novca pošaljem supruzi i sinu u Užice – priča nam Dragan.
Na početku je, seća se, imao šefa Italijana, koji je primetio kada je Dragan, sticajem nekih okolnosti, sam morao da obavlja poslove i za sebe i za jednog kolegu Meksikanca, što se šefu dopalo.
– On me je sa mesta trećeg prebacio u zvanje drugog kuvara. Počeo sam samostalno da spremam, od predjela i salata do glavnih jela sa mesom. U drugom polugodišnjem ugovoru na istom brodu napredujem dalje. Dogurao sam već tada do potrebnih znanja šta da spremam za brodski restoran sa pet zvezdica, jedan od najelitnijih na kruzerima. Specijalizovao sam italijansku kuhinju. Ali zov korena je uvek jak, pa kad bi mi slobodno vreme dozvolilo skuvao bih kakav čorbast srpski pasulj sa suvim rebrima, da počastim kolege kuvare iz celog sveta.
Postao je potom Dragan prvi kuvar na brodovima odgovoran za rad sedmorice kolega, promenio tri američka broda. Mnogo jela iz celog sveta naučio da sprema, stekao bogata iskustva. Shvatio da je vrhunska odgovornost, ljubav prema poslu, strast ka profesiji, pa i malo sreće potrebno za uspeh u kulinarstvu. Pri tome, dobar deo sveta je oplovio u tih prvih pet godina: od Evrope, Aljaske, Kanade i Amerike do Kariba.
– Obično bih radio pola godine na kruzeru, pa nekoliko meseci bio na odmoru u Užicu, i tako redom, uz odličnu platu za naše pojmove. Ali otvorila se prilika da pređem u Evropu, na rečne brodove. To je bolje plaćen posao, a i bliže sam kući. Po odrađivanju petog ugovora na prekookeanskim, najpre sam prešao na rečni luksuzni brod koji plovi Dunavom od Pasaua do Budimpešte, a potom na drugi rekom Rajnom. To su manji brodovi, do 200 putnika, sa vrhunskom hranom i uslugom. Vredna iskustva iz prethodnog rada, kao i novostečena znanja o nemačkoj, holandskoj i francuskoj kuhinji, omogućila su mi da i ovde napredujem. Postao sam prošle godine “šef departi“, što je pozicija koja pokazuje da sam prošao sve selekcije: od spremanja doručka, tople i hladne kuhinje, kompletnog ručka i večere, soseva, salata, prerade mesa i ribe do poslastičarskih znanja. Samostalno sve pripremam, od prostih jela do najbolje torte. Ta pozicija je veoma odgovorna, na njoj ne sme da se pogreši, prva je do čelnog mesta u kuhinji na brodu – objašnjava Đorđević, dodajući da se ni na evropskim rekama ne odriče pripreme srpskih specijaliteta:
– U Evropi spremam sarmu, musaku, baklave i drugo, ali samo za posadu, i svi su oduševljeni. Povremeno, najduže tokom zime, dolazim u Užice, da porodici budem pri ruci, a s prijateljima odigram kakav šahovski turnir.
Draganovo umeće se i kod nas pročulo, pa je dolazeći u rodni grad često dobijao pozive od vlasnika hotela i restorana u ovom kraju da im pomogne u obuci kulinarskog osoblja za evropska i moderna jela.
– Obučavao sam kuvare u najboljim zlatiborskim hotelima i užičkim restoranima, nastojao da tajne svetske kuhinje spoznaju i u ovom kraju. Video sam da i kod nas ima talentovanih kulinara koji su spremni da rade na sebi, te da bi oni mogli da uspeju u razvijenom svetu. Ali postoji problem: uglavnom su ovde oslonjeni sami na sebe, nema neke kulinarske asocijacije koja bi okupila najbolje i pomogla im da se usavrše, o njima da se čuje van granica Srbije. Zato predlažem da se osnuje udruženje kulinara Zlatibora i Užica, koje je izuzetno turističko područje sa sve većim brojem turista iz sveta, kako bi se unapredila ova struka i gastronomski spremno dočekali strani gosti. Spreman sam da tom udruženju besplatno pomognem svojim savetima i iskustvom, pa očekujem turističke i ugostiteljske poslenike ovog kraja da tu nešto preduzmu. Sakupio bih veći broj kuvara, organizovao njihovu obuku, takmičenja, druženja, ponudio inostranu promociju njihovog rada – kaže naš sagovornik.
Politika / Branko Pejović