Novi drveni krovovi na kućama „Starog sela”

Si­ro­goj­no – Maj­sto­ri za dr­ve­ne kro­vo­ve ko­ri­ste ove le­pe pro­leć­ne da­ne za ob­no­vu krov­nih po­kriv­ki na objek­ti­ma Mu­ze­ja „Sta­ro se­lo” u Si­ro­goj­nu.

Pro­du­žu­ju vek ovim pra­sta­rim zda­nji­ma či­je kro­vo­ve je zub vre­me­na naj­pre na­gri­zao. Ulep­ša­va­ju sli­ku glav­nog mu­zej­skog do­ma­ćin­stva, sim­bo­la na­šeg na­rod­nog gra­di­telj­stva, ko­je to­kom go­di­ne po­se­te de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di iz Sr­bi­je i ino­stran­stva, pa i Ja­pan­ci, Ki­ne­zi, Ru­si, Nem­ci, En­gle­zi…

Po­du­hvat u „Sta­rom se­lu”, usta­no­vi kul­tu­re od iz­u­zet­nog zna­ča­ja, fi­nan­si­ra Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Sr­bi­je. Di­rek­tor­ka ovog mu­ze­ja Sve­tla­na Ćal­do­vić Ši­ja­ko­vić o po­slo­vi­ma za naš list ka­že:

– Pro­je­kat sa­na­ci­o­nih ra­do­va na kro­vo­vi­ma se­dam obje­ka­ta u okvi­ru stal­ne mu­zej­ske po­stav­ke bio je neo­p­ho­dan, reč je o zda­nji­ma s kra­ja 19. i po­čet­ka 20. ve­ka. Po­če­lo se u pro­šloj go­di­ni, ra­do­vi su pri kra­ju. Ob­no­vlje­ni su kro­vo­vi na dva am­ba­ra u mu­zej­skom do­ma­ćin­stvu i dve čo­ban­ske ko­li­be, upra­vo se ceo krov na va­ja­tu me­nja i sta­vlja no­va šin­dra, tu su i po­slo­vi na kro­vo­vi­ma glav­ne ku­će i objek­ta obra­zov­ne ra­di­o­ni­ce. Sve se oba­vlja pod nad­zo­rom Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re. Oče­ku­je­mo da na le­to po­sao bu­de za­vr­šen. Ta­da će dr­ve­na zda­nja u do­ma­ćin­stvu bi­ti du­go­več­ni­ja, a sve osta­je auten­tič­no.

Po­prav­kom kro­vo­va, ob­ja­šnja­va­ju ku­sto­si mu­ze­ja, vek se pro­du­žu­je ne sa­mo ku­ća­ma i va­ja­ti­ma po­kri­ve­nim dr­ve­nom šin­drom, već i eks­po­na­ti­ma, sta­rom po­kuć­stvu, brv­ni­ma zda­nja u stal­noj po­stav­ci. Sve to bi­lo je ugro­že­no pro­ki­šnja­va­njem do­tra­ja­lih krov­nih po­kriv­ki.

U stal­noj mu­zej­skoj po­stav­ci „Sta­rog se­la” ima oko 50 ma­njih i ve­ćih obje­ka­ta, s dr­ve­nim, ka­me­nim, pa i sla­me­nim kro­vo­vi­ma. Tu su dve zla­ti­bor­ske okuć­ni­ce, dvo­ri­šta sa stam­be­nim i pri­vred­nim zgra­da­ma ka­kva su u dru­goj po­lo­vi­ni 19. i po­čet­kom 20. ve­ka ima­le za­dru­žne se­o­ske po­ro­di­ce. U okuć­ni­ca­ma su, kao glav­ne, po jed­na zla­ti­bor­ska dvo­del­na ku­ća sa vi­so­kim če­tvo­ro­sliv­nim kro­vom. Uz ku­će i va­ja­ti, u ko­ji­ma su spa­va­li i ču­va­li lič­ne stva­ri mla­đi brač­ni pa­ro­vi za­dru­žne po­ro­di­ce. Do­ma­ćin­stva još ima­ju mle­ka­ru, am­bar, koš (sa­laš), ka­ča­ru sa ka­za­nom za pe­če­nje ra­ki­je, hleb­nu peć, ma­ši­nu za su­še­nje šlji­va…

Pi­sa­li smo ra­ni­je da su sve gra­đe­vi­ne po­sta­vlje­ne ov­de osam­de­se­tih go­di­na, uz ve­li­ki en­tu­zi­ja­zam Do­bri­le Smi­lja­nić i Bo­se Ro­sić, ta­da vo­de­ćih u raz­vo­ju Si­ro­goj­na, ple­ti­lja i ovog mu­ze­ja. Bo­sa se sa­da pri­se­ća da je išla po uda­lje­nim se­li­ma zla­ti­bor­skog, no­vo­va­ro­škog, arilj­skog i pri­boj­skog kra­ja i bi­ra­la za mu­zej naj­lep­še dr­ve­ne objek­te, oču­va­ne i re­pre­zen­ta­tiv­ne. Vo­di­la bri­gu i o ot­ku­pu tih ku­ća, o nji­ho­vom po­sta­vlja­nju u „Sta­ro se­lo”, ure­đe­nju. Po­mi­nje, re­ci­mo, da u va­ja­tu na ko­me se upra­vo me­nja krov ne­ma ni­jed­nog ek­se­ra ni­ti če­ga od me­ta­la, te da mu je sta­ri krov bio uku­can dr­ve­nim kli­no­vi­ma.

Politika / Branko Pejović