I knjiga je lek protiv otuđenja
Predavanjem o. Gojka Perovića na temu „Crkva i otuđenje savremenog čoveka”, u četvrtak, 10. oktobra, završen je ciklus događaja kojima je Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” obeležila veliki jubilej – 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
Biblioteka je ovaj program organizovala u saradnji sa Udruženjem „Irmos”, a oko 300 prisutnih posetilaca dokaz su dobro izabrane teme i predavača, kao i veoma plodne saradnje organizatora.
Publiku je na početku večeri pozdravila Irena Čolović iz „Irmosa” i nakon toga dala reč Ani Ranđić, profesorki srpskog jezika i književnosti u čačanskoj Gimnaziji. Ona je publici približila motiv otuđenja u književnosti 20. veka. Čestitavši Srpskoj pravoslavnoj crkvi osam vekova samostalnosti i prisetivši se daleke 1219. godine i zalaganja Svetog Save na tom polju, Ana Ranđić je rekla:
„Iz pera Svetog Save proistekla je i naša prva knjiga Žitije Svetog Simeona, pa mi se čini da, budući da smo pod krovom Biblioteke, jedne od najvažnijih kuća u svakom gradu, nema boljeg povoda da zakoračimo u svet knjiga. Naime, kako god se neupućenima činilo, knjiga je lek protiv otuđenja, jer čitanje je, mada se najčešće obavlja u samoći, čin ljubavi i zajedništva. Podrazumeva smelost da se razgovara sa piscem i junacima, da se u tuđoj sopstvena misao prepozna, da se u sebe zagleda i hrabro pređe preko svih granica – prostora, vremena, ponekad i drugih svetova.”
U nameri da pokaže da je okretanje od Boga u osnovi svakog otuđenja, Ana Ranđić je provela publiku kroz nekoliko knjiga, remek-dela svetske književnosti. Književni likovi poput Jozefa K. („Proces”), Mersoa („Stranac”), junaka Beketove drame „Čekajući Godoa” do te mere su otuđeni, suočeni sa besmislom i pate od najteže bolesti savremenog čoveka.
Ana Ranđić je navela i drugačiji primer kod Njegoša u „Gorskom vijencu”.
„Vladika Danilo u trenutku sumnje koji ga potresa, povikuje: Nada mnom je nebo zatvoreno, ne prima mi plača, ni molitve…Vladika Petar Drugi Petrović zna da je molitva, dakle, razgovor sa sobom i sa Bogom lek od otuđenja”, dodala je ona.
O crkvi, otuđenju i putevima vere, nade i ljubavi govorio je protojerej stavrofor Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije. On je rođen u Kotoru, a Pravoslavni bogoslovski fakultet je završio u Beogradu. Za đakona je rukopoložen na Cetinju 1999, a za parohijskog sveštenika godinu dana kasnije. Kao student je objavio dve zbirke poezije, a neko vreme je uređivao i Radio Svetigoru.
O. Gojko Perović je nadahnuto kazivao o otuđenju savremenog čoveka, dajući duhovite analogije sa primerima iz običnog života. On je publiku pozvao da razmišlja o sebi, o bližnjima, o Bogu i ukazao je na ljudsku potrebu, ali i Božju volju da usporimo i da se makar jednom nedeljno „resetujemo”.
„Što živimo ubrzanije, to živimo otuđenije. Treba živeti polako, tako ćemo moći jedni drugima da budemo brat, sestra, otac, majka…”
PressLider / Biblioteka Čačak