Priča o dva grada: Kako je nastalo rivalstvo između Čačka i Užica

Kad u Užicu kažu da „u Čačku ni prase ne valja“, to je dokaz hiperbolisanog rivaliteta ovih dvaju gradova. Čačanska magistrala, uz koju su nanizane čuvene pečenjare, dobila je nadimak „prase štrase“. Jer nisi bio u Čačku ako nisi jeo pečenje, piše Nedeljnik.

Tako i kad krene ekskurzija Užičana u Beograd, pa dođu u Čačak, svi u autobusu kažu: Jao, što nam je lepa prestonica.

Postoji i ona anegdota da su čačanski osnovci dolazili na izlete u Užice da se provozaju liftom. A i danas Užičani čikaju susede sa onim „Šta si zinuo ko Čačanin u užičke solitere“, a ovi njih sa „Šta bleneš ko Užičanin u čačanski Merkator“.

Podele su, naravno, i istorijske. Od onoga da je Čačak četnički, a Užice partizansko. Ono jedino, kako pričaju, što je crnje od Dragačevaca jesu njihove žene, jer vazda se prepričavala anegdota o tome kada su Ljubićani zarobili neke Turke zulumćare u doba Prvog srpskog ustanka, pa stali da većaju kako da ih stave na muke. Nakon odbačenih predloga u vidu nabijanja na kolac i rastrzanja konjima na repove, dosetili su se da ih požene Dragačevkama.

Čačak ima Guču (bar administrativno), ali Užice ima majstora Dejana Petrovića. Mada je pleh orkestar u „užičkom“ filmu Emira Kusturice – čačanski. Za vreme bombardovanja, Čačak je prilično stradao, a Užice malo manje, pa su tada Čačani na mitinzima nosili transparente „I Užice je Srbija“, a u isto vreme je kolao fazon po Čačku da NATO piloti imaju posebno naređenje da nad Užicem lete naglavačke, da im slučajno ne bi ispale bombe…

Branko Stanković, autor emisije „Kvadratura kruga“ na RTS-u, inače Užičanin, kaže da mu je, još dok je bio student, otac govorio da ne traži devojku, a kamoli buduću ženu kad pređe Ovčarsko-kablarsku klisuru. „A ja nisam bio neposlušan sin, pa zbog toga otišao da tražim ženu u Nikšiću, nego mi se tako zalomilo. Danas imam bar desetak prijatelja iz Čačka i nikada nismo otvarali temu o rivalstvu, a pamtim kao srednjoškolac da se pominjalo to rivalstvo kada su igrali Sloboda i Borac, kada je Puriša Đorđević bio na vrhuncu slave sa svojim filmovima, da su se Čačani ponosili njime, sve dok Užičanin Stiv Tešić nije dobio Oskara i tako dao jači adut Erama za nadmudrivanje sa Grebićima…”

Nedeljnik