ŠAFRAN: Vesnik proleća, lekovita biljka i najskuplji začin na svetu
Šafran je višegodišnja biljka, lukovica. Začin šafran dobija se iz cveta ove biljke. Ova zanimljiva aromatična biljka pripada porodici perunika i spada u biljke vesnike proleća.
Ime šafran vodi poreklo iz persijskog jezika, odnosno od reči za’faran, što znači budi žut. Smatra se da je ovo iz razloga što je pravi šafran, iako postoji u različitim varijantama, zapravo jarkožute ili narandžaste boje.
Tačno poreklo šafrana nije poznato, ali je rasprostranjeno verovanje da mu je domovina istočna Grčka. Postoje zapisi o tome da su šafran upotrebljavali još stari Grci i Rimljani, a opisi šafrana mogu se naći i u najstarijim spisima drevne Indije, što nam svedoči o tome da se ova biljka upotrebljavala i ranije. Postoje i legende o tome da je Kleopatra šafran koristila kao krem za potamnjivanje kože, a da su stari Rimljani njime ukrašavali postelje mladenaca.
Šafran se koristio još u Mesopotamiji pre oko 5000 godina. Spominje i u Starom zavetu, i to kao jedan od najskupocenijih začina pored tamjana, aloje i cimeta.
U Evropu šafran su doneli Mavari u 10. veku. Ovaj začin je i tada bio toliko skupocen, da su španski zakoni u to vreme za krijumčarenje šafrana predviđali smrtnu kaznu. Ipak, hodočasnici su u 16. veku šafran preneli u Englesku, a kasnije i u Ameriku, gde se danas uzgaja u Pensilvaniji.
U srednjem veku, šafran se koristio kao začin u plemićkim kućama, a jelo začinjeno šafranom bilo je znak da se radi o izuzetno imućnoj porodici. Ovaj začin koristio bi se u kuhinji samo kada su se jela pripremala za najuglednije goste.
PressLider / Agromedia
Foto: S. Jovičić