Iz pećine rečica, na rečici ribnjaci

Potpećku pećinu, s najvećim pećinskim otvorom na Balkanu, posetilo je lane osam hiljada ljudi, a u planu za ovu sezonu je da dobije lift

Potpeće kod Užica. – Ima tako veliki ulazni otvor da ga bolje oko razaznaje i sa magistrale, mada se u visoka brda zavukla. Potpećka pećina u selu Potpeće, do koga se skreće na sredokraći puta između Požege i Užica, biser je prirode ovog živopisnog kraja. Nekad izazov za istraživače, u novije vreme atrakcija za mnoge posetioce.

A pored tog kamenog carstva nadahnute prirode užitka ima i za – sladokusce. Biserno čista rečica Petnica ističe iz Potpećke pećine, pa su vredni meštani Potpeća na njenom kratkom toku (pre nego što se u podnožju brda ulije u Đetinju) napravili veći broj ribnjaka pastrmke, nanizali jedan za drugim. Oni preduzimljiviji uz ribnjake su otvorili i kafane, u čijim kuhinjama ribu, koja se pre koji minut praćakala u bazenu, umešno spremaju i ukusnu nude gostima.

Sve je ovde u davna vremena, pa i ime sela (Potpeće, selo pod pećinom) poteklo od Potpećke pećine. Prepoznatljiva je po najvećem pećinskom otvoru na Balkanu visine 50 metara, usađenim u liticu visine 72 metra. Pećina je, kažu speleolozi, kao jedna bajka, nekakav drukčiji svet od onoga kome pripadamo. Ovde u donjoj pećini pronađeni su ostaci iz doba neolita, kada je služila kao stanište čoveku. Gornja pećina je teže pristupačna i bila je ljudima privremeno sklonište, a ne stanište.

U mrak po lek

Ima priča i o lekovitosti boravka u Potpećkoj pećini. Upućeni kažu da je stalna temperatura u aktivnom delu pećine devet stepeni, uz visoku vlažnost vazduha. To čini da unutra bude svojevrsna prirodna komora, pogodna za speleoterapiju koja može da pomogne kod oboljenja respiratornog sistema. Neki idu dotle pa hrabro tvrde da svaki ulazak u aktivni deo pećine produžava život za jedan dan. A tu su i glina za ten, molitvenik gde se pomišlja želja i druge neobičnosti.

Potpećkoj pećini nije impozantan samo otvor, nalik mamutu kad se iz nje pogleda napolje. Ona je posebna i unutra. Do njenog vrha vode 192 stepenice, kružna staza u njoj ima 750 stepenika. Suvi i aktivni deo se nalaze u njenoj unutrašnjosti: suvi obiluje stalaktitima i stalagmitima, a u aktivnom delu je pećinski nakit redak u svetu – heliktiti, koji nastaju prkoseći sili zemljine teže kada se kapljica vode ne spušta dole kako gravitacija nalaže već ide levo ili desno, uvek zrakasto. Najveća dvorana u aktivnom delu Potpećke pećine je Cvijićeva dvorana (po Jovanu Cvjiću koji je dao njene karakteristike korisne speleolozima) , a imena pećinskih ukrasa istraživači su nadenuli maštovito: Snežana i sedam patuljaka, Čika Ljuba i njegove mačke, Orao na steni, Samac…

Ovaj speleološki biser istraživan je u raznim periodima. Tajne pećine najpotpunije su istražili Jovan Žujović (1893.), Jovan Cvijić (1913.) i Radenko Lazarević (od 1957. do 1978.). Njeno uređenje počelo je 1980., a za posetioce je otvorena 1984. godine. Od tada hiljade ljudi boravili su ovde, sve više je posetilaca poslednjih godina. Sezona poseta traje od 1.aprila do 1. novembra. S razlogom – tokom zimskog perioda pored tako velikog otvora nemoguće je strmu stazu održavati, a prva dvorana obiluje ledenim stalaktitima koji usled uticaja spolja mogu biti opasni.

O toj pećini, koja je zaštićeno prirodno dobro, stara se i njome upravlja Turistička organizacija Užica. Direktorka TO Užice Danijela Đorđević Arsić kaže da je u 2019. Potpećku pećinu posetilo više od osam hiljada posetilaca. Bilo je ovde i radova u toj sezoni.

– Zamenjene su elektroinstalacije odnosno rasveta u pećini, ispred postavljene nove klupe i stolovi, napravljena info-kućica. Bio je to projekat vredan osam miliona dinara, za koji je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije izdvojilo pet miliona, grad Užice 2,3 miliona, a ostalo TO Užice. Sa tim završenim poduhvatom ušlo se u sezonu poseta koju je 1. aprila 2019. u Potpećkoj pećini otvorio resorni ministar Rasim Ljajić – podseća Danijela Đorđević Arsić.

 Ove godine, dodaje ona, zbog preduzetih mera povodom koronavirusa i vanrednog stanja Potpećka pećina još nije otvorena za posetioce. A biće brzo spremna za posete čim se prilike normalizuju.

– U okviru Plana programskih aktivnosti za 2020. godinu predviđena je revizija glavnog arhitektonsko-građevinskog projekta Potpećke pećine, u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom iz Beograda. To podrazumeva uređenje izlazne staze, koja nije u funkciji, kao i ugradnju lifta – ističe direktorka TO Užice, dodajući da je u planu i pristupanje nacionalnoj asocijaciji upravljača turističkih speleoloških objekata Srbije.

Put od pećine ka kućama u Potpeću vodi pored rečice Petnice, jedva duže od kilometra. A na tako kratkom rastojanju je desetak ribnjaka pastrmke i nekoliko kafana gde se riba priprema za goste. Meštani vele da je priroda ovde bila izdašna, Petnica im kraj kuća teče kristalno čista i puna kiseonika (temperatura joj je se kreće tokom godine od osam do 16 stepeni), a oni su te blagodeti iskoristili i posao razvili. Rečica je od izvora pod pećinom do ušća u Đetinju sva okićena bazenima kvalitetne ribe.

Selo grnčara – Zlakusa

Kad se dođe u Potpeće, vidi pećina i proba riba, šteta je ne posetiti susedno selo Zlakusu. To je čuveno selo grnčara, gde se duže od tri veka održava narodni zanat izrade zemljanih lonaca i drugog posuđa. Ova tradicija se u Zlakusi prenosi s kolena na koleno, s tim što je u drugoj polovini prošlog veka odlaskom seljana na rad u fabrike bila zapala u krizu, sa sve manje majstora. Novu snagu grnčarskom zanatu udahnula je međunarodna kolonija keramike koja se u Zlakusi uz učešće umetnika iz sveta svakog leta već četvrt veka održava, pa je sada u selu više mladih grnčara, a zemljano posuđe koje oni naprave svuda se prodaje. Zanimljivosti Zlakuse su i etno-domaćinstvo “Terzića avlija“, negovanje folklorne tradicije i izrada narodnih nošnji, međunarodni eko kamp, škola orijentacije u prirodi, uređene planinarske staze i druge.

Rade to decenijama Potpećani, goste privlače, tone pastrmke tržištu godišnje ponude. Kažu da od posla ima vajde, ali nedovoljno da od para pobesne, a dosta im da ne ogladne. Kad Užičani požele ukusnu pastrmku na trpezi, put ih obavezno povede ka Potpeću. U danima posta ovaj proizvod je posebno tražen u celom kraju.

Pričali su nam ovde da se taj seoski biznis začeo skromno, neplanirano. Pola Potpeća slavi Svetog Nikolu i svi su spremali posno, pa hajde koje kilo ribe da odgaje za svoje potrebe. Kad su videli da je pastrmki u Petnici ugodno, počeše da misle i na zaradu. Prvi je u ovaj biznis krenuo Gojko Panić, kome je izvor Petnice, praktično, u samom dvorištu. Za njim i ostali nizvodno, s različitim veličinama ribnjaka. Ima tu ozbiljnog rada, ali i rizika, jer kakav nenadani problem može da obezvredi ulaganja vlasnika u uvoznu hranu za ribu, mlađ i drugo. Rekli su nam ovde da pastrmku treba štititi od čaplji, vidre, pa i ribokradica, a početkom proleća, kad reka nadođe, uvek biti pripravan i ribu “kupati“ specijalnim rastvorom, da u mulju ne oboli od opasne bolesti. Dodaju i da im je najveći promet pastrmke oko Nikoljdana i Velikog petka.

Vremenom su se Potpećani potrudili da ono što imaju ponude posetiocima tu u selu, pa pored ribnjaka otvoriše lepo uređene restorane. U kojima vešto pripremaju prženu pastrmku, filete, riblju čorbu, tako da gostima ne oskudevaju. Zato je užitak u poseti Potpećkoj pećini i ovom selu potpun, to sadržajno odredište svetli u turističkoj ponudi užičkog kraja.

(Objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazin“, autor: Branko Pejović)