Česmi u spomen bratske ljubavi 120 godina

Užice. – Biće uskoro 120 godina otkada živom vodom Užičane osvežava poznata Popovića česma (narod ju je zvao i Aljova česma), u središtu grada na platou između Crkve Svetog Đorđa i zgrade Gimnazije. Mlađi brat ju je starijem podigao, ugledni advokat svom uglednom bratu proti. Zapisi o tome i danas se čitaju sa sve četiri strane ove spomen-česme.

“Užice 1900. g. pod vladom Aleksandra I, gospodara i kralja Srbije“, piše na njenoj istočnoj strani. “Aleksa Đ. Popović, advokat, svome bratu“, stoji na severnoj, “Gavrilu Đ. Popoviću, biv.proti užičkom 1823.-1881.“ beleži na zapadnoj, “I Užičanima da se sećaju svog dobrog prote Gavrila“, čita se na južnoj strani.

Narodnom svečanošću ova česma je otkrivena 1900. godine. Među knjigama u Narodnoj biblioteci nalazi se “Spomen Gavrilu Đ. Popoviću bivš.proti Okruga užičkog“. Štampana je 1900. u štampariji Lazara Đ.Trišića u Užicu, čitaoca obaveštava o Popovićima i toj svečanosti:

“Juna 18. obavljena je u našem gradu skromna svečanost. Uvaženi građanin i poslanik grada Užica g. Aleksa Đ. Popović, pravobranilac, želeći dati dokaza svoje neizmerne blagodarnosti i bratske ljubavi prema svom bratu pok. Gavrilu Đ. Popoviću, čuvenom proti užičkom, podigao mu je veličanstven životvorni spomenik – česmu pred užičkom sabornom crkvom. Svečano otkrivanje toga spomenika bratske ljubavi izvršeno je u prisustvu okružnog protojereja g.Milenka Đ. Popovića, mnogobrojnog građanstva, oficirskog kora i ostalog činovništva“.

Uoči tog dana Aleksa je naročitim objavama pozvao svoje i Gavrilove prijatelje iz Užica da prisustvuju parastosu u ovdašnjoj sabornoj crkvi, osvećenju i otkrivanju spomenika. Pomen u 9 pre podne, pola sata kasnije otkrivanje i osvećenje spomenika česme.

“Sud opštine užičke, ceneći i poštujući kako velike zasluge pok. prote Gavrila za plemenitu dinastiju Obrenovića, srpski narod i opštinu užičku, tako i g. Aleksinu darežljivost i ljubav prema svojoj opštini, takođe naročitim objavama pozvao je građanstvo na ovu svečanost: “Pok. prota Gavrilo kroz ceo svoj život neumorno je radio na napretku naše varoši, a po smrti svojoj ostavio je svoju dosta znatnu imovinu na prosvetne celji. Početak svečanosti oglasiće pucanj iz prangija“, pisalo je u pozivu.

I bi tako – uz bogosluženje i parastos, jektenija hora i učešće mnogih Užičana, pucanj prangija sa Kruščice…“Zahori se kraljeva himna ‘Bože pravde’, a narodna trobojka u koju beše obavijen spomenik poče se skidati. Ukoliko je se sve više odvijalo platno, utoliko je više raslo oduševljenje one nepregledne mase koja beše zauzela sav prostor između saborne crkve i ovdašnje gimnazije“.

Spomenik je, piše, izrađen od “vrlo finog kamena kojim obiluje okolina grada“, po planu Dimitrija Miloševića, inženjera iz Kragujevca, a izradili su ga ovdašnji mladi majstori kamenoresci Karlo Kazanova i Pavle Kostka. Prigodan govor održao je đakon crkve užičke Radomir Krečković, rekavši da je prota Gavrilo skoro 30 godina služio u ovoj crkvi, te da je ovaj divni spomenik podigla bratska ljubav u znak iskrene zahvalnosti. Prota “nije imao od srca poroda“, pa je svog dve decenije mlađeg brata Aleksu smatrao i voleo kao sina.

Kad su upitali Aleksu zašto je bratu podigao česmu, odgovorio je: “Nije mi ostavio materijalnog blaga, ali ostavio me je umnog; sve što imam on mi je, izdržavajući me u školama, dao, zato mu podižem ovaj spomenik“. Aleksa zvani Aljo, beleži spomen-knjiga, bio je čovek blage naravi i hrišćanskog milosrđa: “Kome je god trebalo pomoći, on je nikome nije odrekao“.

(Objavila “Politika“ autor Branko Pejović)