SVET U NAMA – SVET OKO NAS: TOPALOVIĆI I JAHAČI APOKALIPSE
Još od vremena jektike, nikad sasvim iskorenjene, ali danas kontrolisane opake boleščine, razni hećimi nas uče da bez zdravih navika, zdrave hrane, zdrave vode i vazduha nema zdravih pluća, a samim tim ni zdrava života. Da ironija bude veća, i ova nova pošast u vidu corone – covida 19, je najopasnija po pluća, za koja kažu da bivaju od bolesti u mnogo slučajeva i trajno oštećena.
Kako su za svakog od nas i po naše zdravlje važna zdrava pluća koja kiseonikom hrane druge organe, tako su i šume i zelene površine kao pluća naših gradova važna za zdravlje svih nas. To je posebno važno dok dimčina i otrovni gasovi izlaze iz malih i velikih odžaka, auspuha, a nigde zelenila da apsorbuje zagađenost i pluća nam ispuni svežinom i zdravljem.
Tako je u skoro svakom našem većem, ili manjem mestu, pa i u mojoj varoši.
Godinama se seklo na sve strane gde god proviri nešto zeleno, tako da je samo ostalo nešto šume na brdu iznad grada, kažu nekih par hektara, nekad u privatnom posedu, a sad u vlasništvu gradskom.
Šuma je bila i neka vrsta barijere od Gradskog groblja, kojim upravljaju lokalni „Topalovići“, a kraducka se i po potrebi, da se pusti iksan ogreje. E sad „Topalovićima“ zafalilo novih grobnih mesta pa rešilo da poseče šumu, ne sve odjednom, nego deo po deo. Ne mari se mnogo što je okolni teren, ne sav, naravno, ugrožen klizištem, koje je delove starog groblja pretvorilo u pejzaž sličan onom nakon najezde varvara – isprevrtani i polomljeni spomenici i narušen večni mir pokojnika.
I nisu svi jadi u tome, tu su u neposrednoj blizini mnoge kuće, koje će kad dođe do proširenja biti tik uz groblje. Meštani se žale da kad s’ proleća navale kiše, da se neprijatan miris uvlači u sve živo i ne da mira ni živima ni mrtvima. Bez šume, grešnici koji žive ispod brda još teže će disati, a boljke će razne napadati naša oslabela pluća od virusa i vazduha sa previše štetnih materija.
E sad zbog raznoraznih jahača apokalipse koji proždiru naše šume i reke, dignu se uvek neki gorštaci, oni kojima je stalo do zdravlja svih i šume kao velikih pluća grada, kume i mole, a bogme i zahtevaju od nadležnih da promene odluku i ostave šumu na miru. To je i „palilo“ više puta, a kako su nama uvek neki izbori blizu, oni kojima je stalo do uspeha i fotelje nisu hteli protiv narodne volje.
E sad, ili nema nikakvih izbora na vidiku, ili je „neko ko odgore vidi sve“ naredio da se ta stvar jednom svrši. Naši „Topalovići“, pod stalnim pritiskom večitog Kosca, koji svojom kosom odnosi mnoge ovih dana, ne mareći mnogo ko je ko i staro i mlado, mohu da odahnu i ne brinu za budućnost, ako se ova stvar reši u njihovu korist. Pos’o se taj mora otpravljati, al’se mora nekako i živeti. Sve se nadam da se neko rešenje mora naći i za žive i za mrtve, neka nam je dragi Bog u pomoći svima.
Autor Dušan Darijević
PressLider