PANK FOLK I DRUGE RADOSTI: Kolja, Dr Nele Karajlić, Brkovi

MOŽE MALO SUTRA

Drugo veče Festivala PRIČA u subotu, 04. septembra, nije donelo ništa manje radosti ni uzbuđenja, nego prvo, dan ranije. U startu više ljudi nego prve večeri, što je i bilo očekivano, nastupao je Kolja – Nikola Pejaković, muzičar, glumac, scenarista, prvi put u Čačku. Kolja već dugo pored glumačke, filmadžijske karijere neguje vrlo uspešno i muzičku. Za sada poslednji album „4 prsta“ vrlo je uspešan i slušan, a sam autor je njim i proširio krug svojih slušalaca i poštovalaca. Pesme poput „Može malo sutra“ i „Meksikanac“ , koje smo između ostalih čuli na Remontovom stadionu su pravi, apsolutni radijski hitovi, nose snagu iskustva i životne radosti, duhovite su i pametne. Kolja je u potpunosti izgradio svoj muzički i poetski izraz, pun neskrivene ironije, duhovitosti, životnog iskustva uz odličnu instrumentalnu podršku pravih muzičkih znalaca, zvuk baziran na punokrvnom bluz i rok maniru,što najbolje potvrđuju i neke starije pesme „Mr Jones“, „Pedofilija“. Publika je dobro prihvatila u suštini pošten, iskren i bez imalo štednje nastup iskusnih muzičara.

JA NISAM ODAVLE

Sa nestrpljenjem se očekivao nastup Dr Nela Karajlića na ovogodišnjoj PRIČI i to iz više razloga. Pre dve godine kada je na festivalu nastupila sarajevska verzija Zabranjenog Pušenja inače sasvim dobra u pesmama koje su nastale nakon Neletovog napuštanja grupe i Sarajeva, ali ne tako ubedljiva u pesmama koje je on u svoje vreme otpevao i po kojima je grupa prepoznatljiva. Logično je bilo da uskoro publika u Čačku vidi i čuvenog doktora šale i komike, koji se poslednjih godina u gradu kraj Morave češće pojavljivao kao pisac, nego muzičar. Zbog poznatih okolnosti nije bilo njegovog nastupa prošle, ali ove godine PRIČA jednostavno nije mogla bez Karajlića.

Na samom početku koncerta Nele je priznao da je sa PUŠENJEM nastupao samo jednom u Čačku, daleke 1984. godine.

Pred njegov nastup na Remontovom, okupilo se približno isto publike kao prethodne večeri na PARTIBREJKERSIMA, a čini se i da nije bilo tako hladno, ili je stari majstor uspeo dobro da zagreje atmosferu. Krenulo je furiozno sa „Javi mi“, a onda su se ređali sve sami hitovi poput “ Šeki is on road again“, „Neću da budem Švabo“, „“ Dan „Republike“, „Od istorijskog Avnoj-a“ „Ibro dirka“, sve do najvećih hitova poput, „Devojčice kojima miriše koža“ „Fikreta“, „Guzonjin sin“ „Zenica bluz“,“Pišonja i Žuga“. Mesta je bilo i za udarne pesme sa albuma „Ja nisam odavle“ koji je Karajlić devedesetih snimio po dolasku u Beograd – „Tri ratna havera“ „Gile šampion“, „Ženi nam se Vukota“. Nele kostimiran u crveno, skroz u „elementu“, poznate pesme pevaju se horski, neprestana komunikacija sa publikom, dobra instrumentalna podrška. I to je to. A onda je nastao pravi „haos“ sa BRKOVIMA

TURBO PANK FOLK

Moram priznati da sam sa puno skepse i nepoverenja prihvatio činjenicu da će na ovogodišnjoj PRIČI između ostalih nastupiti i BRKOVI iz Zagreba. Njihov duhoviti, ironični spoj pank energije i žestine sa načinom pevanjem i gitarskim melodijama karakterističnim za prokaženi turbo folka i pastirski rok u meni nije izazivao ni malo simpatija. Međutim, prevario sam se. Mlada publika ih prosto obožava, a mnogi ih prate od koncerta do koncerta širom regiona. U Čačku je bilo „brkajlija“ iz svih okolnih gradova i šire, a dovođenje pravih regionalnih zvezda, BRKOVA i rok veterana PSIHOMODO POP“iz Zagreba, veliki je plus za organizatore, koji je imao sluha za želje publike. BRKOVI traju od 2004. imaju osam objavljenih albuma i to bez izdavačke kuće, sami ih objavljuju. Oni su prosto izraz ovog vremena i na najbolji mogući način se nude post jugoslovenskim generacijama sazrelim po raspadu velike države, rođenim posle svih ratova od dizelaša, bankara i sponzoruša sve do pankera i rokera. Svi ih vole i znaju pesme napamet. Oni su duh raspalih balkanskih društava, bez ikakvih vrednosti, morala, duhovnosti, bez ideala i nade, bez kulture i budućnosti, što najbolje opisuju pesme poput „Pizda materina“, „Opasno se drogiram“, „Kurvo prokleta“, „Nisam ja za tebe“, „Sex i droga“. Pevač Šemso 69 – Vedran Pehor, uspeva da svoju energiju prenese na publiku, da ih zabavi i pomogne da svu nakupljenu frustraciju izbace iz sebe i što je najvažnije dobro se provedu. Koncert je trajao 90 +minuta sve do dva sata iza ponoći, kad se zadovoljna publika razišla.

Na kraju možemo reći da je ovo još jedna uspela Priča, uz nadnaravni napor organizatora da sve bude pod konac i u najboljem redu u zla i teška vremena. Sociolozi, kulturolozi će u predstojećim godinama pisati o tome koliko je pandemija nanela štete kulturi, društvima i pojedincima. Sigurno da bi bez nje sve bilo drugačije, sa više publike na kulturnim događajima i na koncertima, ali tu se nažalost ništa ne može, kao i sa nekim novim navikama publike, da se usredsrede samo na izvođače koji ih zanimaju, a ono što je pre, ili posle omiljenog benda prosto ih ne zanima da čuju čak ni iz radoznalosti. Najvažnije da je PRIČA kao i mnogi drugi festivali održana ove godine, a šta nas sve čeka iduće to ne možemo ni da naslutimo.

Veliko hvala izvođačima za dobre nastupe, organizatorima na velikom trudu da sve bude kako treba, vidimo se iduće godine.

Tekst i foto: Dušan Darijević