PROFESORKA BILJANA USKOKOVIĆ IZ OŠ,,MILICA PAVLOVIĆ,,U TIMU SRBIJE NA FESTIVALU NAUKE U PRAGU

„Темељна истраживања широм нашег континента су указала на могућност да останемо без стручњака који би даљеразвијали научна достигнућа, освајали нове хоризонте, осмишљавали разне нове начине помоћу којих ћемо се суочавати са животним изазовима. Сагледавши ово, доносиоци одлука у целој Европи ставили су висок приоритет на популаризацију науке међу младим нараштајима. Анализе су показале да су деца уверена да је наука тешка, досадна, незанимљива, а такође и да се од ње не може живети. А да ли је заиста тако? Некако је постало јасно да градиво у школама не указује на употребу науке у реалним животним ситуацијама и јасна је реакција савремене омладине, која се пита: „За шта ће мени то?”. Ипак, размислимо да ли бисмо без биологије могли да се лечимо, да унапређујемо услове и квалитет живота, да ли бисмо без физике имали светлост у тамним ноћима, да ли бисмо чули музику, видели најситније честице (против којих се у овом периоду сви заједно боримо!), комуницирали на даљину? Такође, да ли бисмо без хемије могли да имамо пречишћену воду, гориво за разна возила, да уживамо у божанственим укус има вина и других напитака? Како бисмо прелазили реке и мора, савладавали разне природне појаве, путовали са једног на други крај света и у чему бисмо уопште живели да није достигнућа техничких дисциплина? И, коначно, да ли бисмо без прелепих уметничких деламогли да одмарамо и обогаћујемо свој унутрашњи свет? Не, сигурна сам да то не би било могуће. И уверена сам да ћемо се сви сложити да су веома важне природне науке, уметност, техника. А, опет, тако мало радимо на неговању љубави према овим областима код најмлађих. Један од могућих начина да не останемо без научника, инжењера и уметника је популаризација ових дисциплина код младих. Управо на то се концентрисала мрежа Science on Stage (Наука на сцени), која окупља највећи број наставника научних, техничких и уметничких дисциплина (познатих као STEAM) у Европи.”

А. Боровић, председник Менсе Србије и главни организатор националног Science on Stage фестивала у Србији.

Сваке две године Science on Stage Europe организује највећи европски образовни фестивал за STEM наставнике. Сваки пут домаћин догађаја је друга земља. Ове године, 12. по реду фестивал SonS Euje одржан од 24 до 27. марта у Прагу, Република Чешка. Фестивал је окупио око 350 STEM наставника из целе Европе да поделе и размене своје идеје и концепте за успешно научно образовање од основне до средње школе.

Интернационалном фестивалу претходио је Први национални фестивал Science on Stage, одржан 18. септембра 2021. године у Београду, у Основној школи Савремена. Први круг такмичења обухватио је 80 наставника, а стручни жири који су чинили водећи експерти на пољу образовања из Србије, одабрали су 35 STEAM пројеката који су учествовали у финалу. У завршници фестивала изабрана су четири победника који су представљали национални тим на Science on Stage Europe фестивалу у Прагу.

Тим Србије чинили су наставници:

Тања Олеар Гојић, Основна школа „Драган Лукић“, Београд;

Лана Николић, Гимназија „Лазаревац“, Лазаревац;

Биљана Ускоковић Брковић, Основна школа „Милица Павловић“, Чачак;

Милица Алексић, „Савремена гимназија“, Београд.

Категорија пројекта Визуелна перцепција, са којим се представила Биљана Ускоковић Брковић, професор Биологије у ОШ „Милица Павловић“, била је РАЗНОЛИКОСТ У STEAM ОБРАЗОВАЊУ. Ови пројекти укључују варијабилност наставних метода, за талентоване ученике, за инклузивно учење исарадњу између млађих и старијих ученика.

Пројекат је урађен са ученицима ОШ „Милица Павловић“ и у сарадњи са пензионисаним професором из Машинско-саобраћајне школе, Драгишом Петковић. У пројекту су учествовали професори различитих наставних предмета: Сања Живановић и Ивана Кнежевић, професори Ликовне културе; Александар Дилпарић и Љиљана Иванковић, професори Информатике; Катарина Драмлићанин, професор Енглеског језика. Снажан утисак током презентовања пројекта у Београду, на све присутне и на стручни жири, оставили су ученици одељења 7/5: Сара Ћировић, Никола Коларевић и Теодора Драмићанин.

Пројекат Визуелна перцепција подстиче интересовање ученика за науку,односи се на свакодневни живот, има одржив ефекат, изводљив је у свакодневном школском животу, може се финансирати уз разумне трошкове и промовише учење засновано на истраживању.

На интернационалном фестивалу успешно представљен пројекат добио је одличне критике од стране представника десетак земаља Европе. Open day фестивала је такође, обележио бројне посете чешке образовне јавности штанду где је представљен пројекат Визуелна перцепција. Као резултат успешно реализованог пројекта и првог учешћа Србије на фестивалу SonSEu, наставник добија признање – Science on Stage амбасадор.

Кратак опис пројекта Визуелна перцепција

Како нам очи помажу да упознајемо свет? Шта се стварно дешава са нашим очима? Зашто неки људи имају добар вид, други имају замагљен, а неки људи су слепи?

Уводни део: Грађа ока. Приказ ока по деловима – израда модела.

Шестаци се баве исцртавањем очне јабучице на пинг понг лоптицама и старим гуменим лоптама. Осликавају ирис, зеницу и беоњачу. Старији ученици истражују унутрашњост ока и праве моделе од материјала доступних код куће: глине, пластелина, хартије, дас масе и слично. Наставник биологије у сарадњи са наставником ликовне културе прави модел од стиропора који ће се користити и убудуће као наставно средство.

Главни део 1: Експеримент – слика на ретини

Једноставан модел ока сачињен из предњег (ирис, зеница и сочиво) и задњег дела ока (ретина).

Од папира се правиџеп са нацртаним и обојеним ирисом,и исеченим отвором у средини (зеница). У џепсе убацује лупа која има улогу сочива. Улогу ретине има обичан бели картон.

Експеримент: Обезбедити мрачну просторију са једним извором светлости (угасити светло и отворити засторе са једног прозора где се налази нпр. костур човека). Раме окренути ка прозору, у том положају држати предњи део модела ока да цео гледа ка прозору, а иза модела, другом руком, задњи део картицу–ретину. На ретини се појављује обрнута и умањена слика прозора и костура – померати удаљеност ретине и модела ока како би се уочио мутан а касније и јасан лик костура на прозору.

Главни део 2: Симулација видног пута и кодирање микробитом

Симулација видног пута од леве и десне ретине које скупљају информације, преко бинокуларних оптичких нерава, до оптичког центра у видној зони мозга у коме се ствара реална слика света. За презентацију нормалног кретања нервног импулса, и за неправилности као последица мане или обољења ока,  коришћене су могућности анимације у PowerPoint презентацији.

У другом делу ради се кодирање са микробитом – конверзија одређене јачине светлости као физичког стимулуса у нервни импус.

Завршни део: Оптичке илузије. Читање прстима.

Вежба уживо на примерима  Ebbinghaus-ове илузије и илузије тродимензионалности – када наш мозак попуњава празнине због непотпуне информације или ствара слику које чак и нема.

Креирање поруке за рођендан другарици из одељења Брајевим писмом – радни лист и кључ писма.

Бенефит реализованог пројекта је да су ученици били заитересовани да детаљно истраже тему, успешно су се носили са свим изазовима који су се појавили, давали су нове идеје, стекли су велико искуство у различитим областима и много тога су сами научили истражујући.

Улога наставника је била јасна – улога фасилитатора поносног на своје ученике и њихова постигнућа.