KOBAC SA MORAVE

Zahvaljujući dugoj i veoma uspešnoj košarkaškoj karijeri, Mirka Drobnjaka poznaju svi Čačani. Odrastao je u skromnoj, radničkoj porodici – otac radnik u „Kablaru“, a majka Milunka radnica u „Slobodi“. Imao je tu sreću da je, čim je počeo da trenira košarku, ušao u prvi tim Borca, koji baš te godine postaje stabilan prvoligaš one velike Jugoslavije. Rekorder je među Borčevim igračima po broju sezona i utakmica odigranih u Prvoj ligi – 14 prvenstava, 296 utakmica i 3.347 koševa

– Završio je Srednju tehničku školu u Čačku, i to na građevinskom smeru.

– Nadimak Kobac mu je nadenuo profesor Aca Stefanović.

– Najpre je trenirao fudbal u Borcu, ali ga je trener Škoba Filipović odstranio iz ekipe, jer je bio netalentovan.

– Za sadašnju praksu, košarku je počeo da igra veoma kasno. Tada je imao 17 godina. Kod kuće Slobodana Koprivice (pozadi Pušeljića kuće) imao je koš I on je sam tu igrao, ali nije dolazio na treninge juniora i kadeta. Tu su prvi u Srbiji dobili gumenu košarkašku loptu “pensilvanija” od Conjinog dede, inače Italijana. Naravno, prednost su imali stariji drugari, rođeni pre rata, pa kada oni završe, nastupali su ostali. Slučajnost ili sudbina dovela je Mirka da gleda jedan trening košarkaša Borca. Sedeo je sam na tribinama. Na terenu (tada se treniralo na otvorenom igralištu gde je sada hala) bilo je samo devet igrača. Nisu imali desetog, što ih je ometalo da igraju na dva koša. Kroz šalu su mu rekli da će, ako zakuca, moći da igra s njima. Dali su mu manju loptu i on je zakucao. Ušao je na teren i osećao se kao da je tu deset godina. Toliko je bio drzak da je sutradan uzeo torbu i došao na trening.

– Prvi trener mu je bio Aleksandar Stefanović. U svojoj karijeri je promenio osam trenera. Među njima je bio i čuveni profesor Aca Nikolić.

– Nije imao idola, ali najupečatljiviji igrač bio mu je Radivoje Korać – kako igra i kako daje koše

– Profesor Aleksandar Stefanović – uzor u svakom pogledu. On je kao trener prvog tima Borca pratio svoje igrače i odlazio u škole da proveri da li redovno idu na nastavu i

kakve rezultate postižu. Kontrolisao je svoje igrače i imao običaj da ih kritikuje ako nisu dobri đaci.

–Prvu utakmicu u dresu Borca odigrao je u Karlovcu protiv Željezničara

Karijeru je počeo 1966. godine u Borcu. Prešao je 1979. u komšijski Železničar i tamo odigrao dve sezone. U Borac se vratio 1981, odigrao još jednu sezonu u Prvoj ligi i prešao u Mladosti iz Lučana.

– Kako sam kaže,najteže mu je bilo da igra protiv Blaža Kotarca. Igrao je protiv svih zakona fizike. Bacao je kako je hteo i svaka lopta je ulazila. Uvek je gledao da pređe na Marojevića, a da Kotarca čuva Katanić.

– Posle dvadesetak sezona aktivnog igranja: 16 u Borcu (14 u Prvoj i dve u Drugoj ligi), dve u Železničaru u Prvoj B ligi i nekoliko u Mladosti u Srpskoj ligi, okačio je patike o klin. Taj prestanak bio je mnogo težak. Shvatio je da dolaze mlađi, brži, vispreniji. Poslednju utakmicu u Borcu odigrao je protiv Bosne, ali mnoge noći sanjao je da je na terenu, probudi se i vidi da je u krevetu. Košarka mu je ušla u krv.

– Za 16 godina provedenih u Borcu nije propustio nijednu utakmicu, nije izostao ni sa jednog treninga. Nikada nije bio povređen. Kada je odlazio u penziju, u Medicinskom centru nisu mogli da pronađu njegov zdravstveni karton, jer ga nije ni imao. Tek tada su mu ga otvorili.

– Posle Svetskog prvenstva u Manili 1978. godine u Čačak je došao selektor naše reprezentacije – svetskog prvaka, profesor Aca Nikolić. Istovremeno, ekipu je napustio Radmilo Mišović i prestao da igra. Te sezone ekipa je igrala odlično i zauzela peto mesto u ligi u kojoj se takmičio prvak Evrope – Bosna. Profesor je sa sobom doveo i lekara reprezentacije, Valjevca Đurovića. On mu je vrlo lukavo saopštio da se na njega ne računa. Shvatajući njegovu poruku, Mirko je na listu papira napisao da traži ispisnicu i okačio ga na vrata svlačionice. Ispisnicu je dobio i prešao u Železničar. Za divno čudo, Borac je te godine ispao iz Prve lige.

– Igrao je dugo – 14 godina u Prvoj saveznoj ligi. Kažu da su samo Đerđa, Marcelić, Marović, Ražnatović i Logar igrali na više prvenstava Jugoslavije od njega. Nije nikada bio reprezentativac, ali je bio ocenjivan 1972. i 1973. godine od strane trenera jednom kao šesti, a jednom kao sedmi igrač prvenstva. To je za njega najveći uspeh. Igrao je na utakmicama Istok–Zapad, gde su u reprezentaciji Istoka bili igrači iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, a tamo Bosna, Hrvatska i Slovenija.

– Bio je trener Mladosti iz Lučana dve sezone i napustio taj posao.Kao I većina igrača Borca ,bio je u random odnosu.

– Najpre je radio u Građevinskom preduzeću „Kablar“ u Kraljevu. Kuriozitet je da je četiri godine putovao u Kraljevo na posao, najčešće vozom, i da nikada nije zakasnio na trening u Čačku. Posle je prešao u Osiguravajući zavod „Dunav“ u Čačku, gde je dočekao penziju.

– Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja sportskih novinara Grada Čačka.

– Bio je dve godine tehniko Borca, a sada je aktuelni predsednik Skupštine KK Borac.

– Ćerka Jelena bila je talentovana atletičarka, ali je rano prekinula sportsku karijeru. Završila je DIF i očekuje posao profesora fiskulture. Sin Ivan završio je višu trenersku školu i sada je pomoćni trener Dejanu Mijatoviću u Borcu. . Od ćerke je dobio dva unuka: Vuka i Uroša, koji se bave tenisom.

– U penzionerskim danima bavi se pčelarstvom, a u slobodno vreme igram šah.

– Zahvalan je košarci i Borcu što je postao čovek i sportista. Apeluje na omladinu da se bave sportom, ma koji to sport bio. On bi im preporučio košarku, ali neće pogrešiti i ako budu igrali fudbal, rukomet, jer to ljude oplemenjuje. Smatra da deca, kada su mala, sama treba da odaberu koji je pravi sport za njih.

-Ne propušta utakmice svog Borca.Ne sedi u loži I foteljama pored terena već na tribini kraj Morave medju najvatrenijim pristalicama.Omiljen u gradu,vedrog duha,uvek spreman na šalu.Naš Mirko,,Kobac sa Morave”.

Foto…Privatna arhiva

Tekst..Duško Radišić Lejča

Tekst je u okviru medijskog projekta,,ČAČAK SINONIM ZA KOŠARKU,,