Počast seljaku ratniku

Gornji Milanovac – Na legendarnoj visoravni Galič, 20 kilometara od Gornjeg Milanovca, strateški interesantnoj i dragocenoj svim civilizacijama i njihovim vojskama koje su ovuda prohujale, otkriven je Spomenik srpskom seljaku ratniku iz svih vremena, jedinstven takve vrste u Srbiji.

Spomenik ratniku seljaku sastavljen je od dve granitne gromade, kao simbol čvrstine, postojanosti i duhovne, patriotske snage, pišu Novosti.

– Kamenovi su bili grudobrani ratnicima u najžešćim bojevima, jastuci u trenucima predaha. Na vrhu je bista žene, spomen svim majkama junaka palih za srpsku slobodu u svim istorijskim periodima – objašnjava Radojko Solujić, predsednik Udruženja radnika umetnika Srbije i Crne Gore, koje je, uz saglasnost nadležnih institucija, postavilo i „krstilo“ ovo obeležje

Otkrivanju spomenika su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije, SPC, Muzeja rudničko-takovskog kraja, Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, Turističke organizacije, mnogobrojni umetnici, građani… Uz obližnji spomenik Rudničkoj ofanzivi, koji ovde stoji decenijama, služen je parastos njenim izginulim junacima. Služio ga je protojerej Dejan Rakić, paroh beršićki, koji je osveštao i novi spomenik.

– U svakoj prilici negujmo tradiciju herojskog vremena, slavimo slobodu da više ne ratujemo! Ovde, na potezu Jabuka, počelo je stvaranje i branjenje moderne srpske države. Peta i Šesta armija Austrougarske nadirale su ovamo. Samo saznanje da brane kućno ognjište, učinilo je od naših predaka seljaka fenomenalne ratnike – veli istoričar Aleksandar Marušić, direktor pomenutog muzeja. – Genijalnost Mišićevih stratega je i u tome što su dvojnom paljbom u formacijama agresora napravili haos i nesreću. Iako je bio napadnut život njegove porodice, otadžbine, srpski vojnik se ponašao časno. Rudnička kontraofanziva se izučava na vojnim akademijama po svetu.

                                                                                                                                        BURNA ISTORIJA

Galič je u doba srpskog procvata u ranom srednjem veku bio sedište mnogoljudne Župe, koju su oko 1100. godine razorili Vizantinci, ali se brzo oporavljao. Tu je radila i prva srpska štamparija! Naročito je bio važan kao polazište pobedničke Rudničke kontraofanzive 1914, pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, protiv Austrougara.

PressLider