ČAČANI NA KOŠARKAŠKIM MUNDIJALIMA,OD SLOBODANA RICE GORDIĆA DO ALEKSE AVRAMOVIĆA

ČAČANI NA KOŠARKAŠKIM MUNDIJALIMA

Veličanstven doček Čačana,Alekse Avramovića,Marka Marinovića Maline i Feđe Sretenovića učesnika 19. Svetskog prvenstva u košarci, na Gradskom trgu bio je povod da se podsetimo stanovnika „grada košarke“ učesnika dosadašnjih svetskih šampionata.
Na prva dva Svetska prvenstva (1950. i 1954. godine) Jugoslavija je učestvovala, doduše prilično neuspešno, a Čačana nije bilo u sastavu naše reprezentacije. Na trećem šampionatu sveta (1959) Jugoslavije nije bilo. Prvi veliki uspeh zabeležen je na Četvrtom svetskom prvenstvu održanom u Rio de Žaneiru u Brazilu (od 12. do 23. maja 1963), kada je selekcija naše zemlje zauzela drugo mesto, ostvarivši osam pobeda i samo jedan poraz – od novog svetskog šampiona i domaćina takmičenja Brazila. Srebrno odličje zasijalo je na grudima jednog rođenog Čačanina – Slobodana Rice Gordića (Čačak, 28. septembar 1937 – Brisel, 23. novembar 2022). Na tom šampionatu Gordić je odigrao osam utakmica i postigao 19 koševa. Bila je to reprezentacija u kojoj su blistali Radivoj Korać (149 koševa), Nemanja Đurić (130), Ivo Daneu (107) i drugi. Inače, Gordić je rođen u Čačku, gde je završio i osnovnu školu, ali u rodnom gradu nije igrao košarku. Po selidbi u Beograd počeo je da igra u OKK „Beogradu“, gde je ostvario briljantnu igračku karijeru.

Na Petom svetskom prvenstvu Jugoslavija je zauzela drugo mesto, dok su na Šestom, održanom u Ljubljani, naši asovi po prvi put postali prvaci sveta. U tim uspesima nije bilo Čačana. Možda je zanimljivo da je pomoćni trener reprezentacije koja je 1970. godine postala šampion planete bio Lazar Lečić. On je dve godine kasnije postao trener „Borca“ sa kojim je ostvario najveći uspeh – četvrto mesto u jednoj od najkvalitetnijih liga na našem kontinetu (sezona 1972/73).
Sedmo svetsko prvenstvo održano je u Portoriku od 3. do 17. jula 1974. godine. Reprezentacija Jugoslavije zauzela je drugo mesto sa šest pobeda i jednim porazom (od Amerikanaca). Zanimljivo je da su savladani novi svetski prvaci – ekipa SSSR. U toj selekciji srebrne medalje ponela su dva asa rođena u Čačku: Dragan Kićanović i Milun Marović. Marović je na tom prvenstvu odigrao sedam utakmica i ubacio 40 koševa. Inače, Marović je rođen u Čačku (15. septembra 1947) i prvih pet godina života proveo je u Ovčar Banji, tako da u rodnom gradu nije igrao košarku. Izuzetnu košarkašku karijeru ovaj doktor nauka i univerzitetski profesor ostvario je igrajući za beogradski „Radnički“ (poginuo je u Libiji 19. oktobra 2009). Ubedljivo najefikasniji naš igrač bio je Dragan Kićanović (Čačak, 17. avgust 1953), koji je takođe odigrao svih sedam utakmica i na njima postigao 137 koševa. Kićanović je uvršten u najbolju petorku šampionata planete. Zanimljivo je da on tada nije imao ni 21 godinu i da je do tog šampionata odigrao samo dve prvoligaške sezone (po jednu u „Borcu“ i „Partizanu“). To dovoljno govori kakav je as, ponikao u „Želovoj“ školi košarke, stupio na svetsku košarkašku scenu.

Na Osmom svetskom prvenstvu održanom u Manili na Filipinima od 2. do 14. oktobra 1978. godine reprezentacija Jugoslavije je u briljantnom stilu osvojila svoju drugu titulu prvaka sveta ostvarivši pobede u svih deset utakmica. Njen lider i po mnogima najbolji igrač šampionata Dragan Kićanović odigrao je devet utakmica i postigao 164 koša. Posebno uzbuđenje u Čačku izazvao je dolazak u „Borac“ selektora te zlatne ekipe profesora Aleksandra Nikolića odmah posle šampionata.

Deveto svetsko prvenstvo odigrano je u Kaliju (Kolumbija) od 15. do 28. avgusta 1982. godine. Reprezentacija Jugoslavije zauzela je treće mesto ostvarivši sedam pobeda i pretrpevši dva poraza (od Rusa i Amera). Najbolji igrač naše selekcije bio je Dragan Kićanović, koji je na devet utakmica ubacio 190 koševa. Ponovo je izabran u najbolju petorku šampionata. Tako je čuveni Kićan zaokružio triling medalja sa Svetskih prvenstava osvojivši po jednu zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju.
Na 11. Svetskom prvenstvu održanom u glavnom gradu Argentine Buenos Ajresu od 27. jula do 7. avgusta 1990. godine jugoslovenska reprezentacija je na ubedljiv način osvojila prvo mesto ostvarivši osam pobeda i jedan poraz (od Portorika). Zlatnim medaljama okićena su dvojica asova iz Čačka: Željko Obradović i Radisav Ćurčić. Željko (Čačak, 9. mart 1960) je odigrao svih osam utakmica i postigao 21 koš. Ćurčić (Čačak, 26. septembar 1965) je igrao na šest utakmica i ubacio 14 koševa.

Na 13. Svetskom prvenstvu igranom u glavnom gradu Grčke Atini od 27. jula do 7. avgusta 1998. godine reprezentacija „skraćene“ Jugoslavije ponovo je postala prvak sveta izvojevavši osam pobeda i samo jedan poraz. Selektor te zlatne ekipe bio je Željko Obradović. Tako je Željko osvojio dve zlatne medalje na Svetskim šampionatima, po jednu kao igrač i kao trener.

Petnaesto svetsko prvenstvo održano je u Japanu od 19. avgusta do 3. septembra 2006. godine, a reprezentacija Srbije i Crne Gore zauzela je 11. mesto ostvarivši dve pobede i četiri poraza. U toj ekipi igrala su tri igrača iz Čačka: Branko Jorović (Čačak, 27. novembar 1981) i Marko Marinović (Čačak, 15. mart 1983) i Uroš Tripković (Čačak, 11. septembar 1986). Jorović je na tom šampionatu doživeo težu povredu leđa, koja mu je znatno redukovala igračku karijeru.

Ovogodišnje, 19. Svetsko prvenstvo u košarci, održano u četiri zemlje, donelo je ograomnu radost Čačku i Čačanima. U selekciji Srbije koja je osvojila drugo mesto nalazila su se tri Čačanina: igrač Aleksa Avramović (Čačak, 25. oktobar 1994), pomoćni trener Marko Marinović, popularniji kao Malina, i kondicioni trener Feđa Sretenović (Čačak, 5. januar 1982).

Ne treba zaboraviti da su u „Borcu“ svoje profesionalne karijere započeli i drugi učesnici košarkaških mundijala i osvajači medalja sa istih, pre svih Miloš Teodosić, ali ovde smo se fokusirali samo na Čačane po rođenju.

Tekst:Duško Radišić Lejča

Foto:Privatna Arhiva

Tekst je u okviru medijskog projekta ,,Čačak sinonim za košarku 2″.

,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *