ČAČANIN VICEŠAMPION SVETA

Čačanin vicešampion sveta

Trud, rad i velika posvećenost delić su jednog velikog uspeha. O tome ponajviše svedoči uspeh najmlađeg karate kluba u Čačku. Karate Centar DBA je za dve godine postojanja uspeo da se podigne na svetski tron osvojivši drugo mesto  na  21.svetskom prvenstvu tradicionalnog karatea  ITKF u Skoplju. Takmičenju je prisustvovalo 37 zemalja i preko 1000 takmičara.

Viktor Arizanović je branio boje naše države u kategoriji kadeta te je postao svetski vicešampion u katama pojedinačno. Bio je jedini predstavnik kadeta iz naše zemlje u kategoriji kate pojedinačno. Nema veće sreće ni za mladog Viktora kao i za trenera Branka koji je itekako ponosan na svog člana.

„ Kada smo pre dve godine osnovali klub ni slutili nismo da ćemo ovako brzo doći do svetskog prvenstva. Trenutno ne mogu biti ponosniji trener, za mene sada nema veće sreće. Ovo prvenstvo je za sve nas veliki vetar u leđa, jer smo dokazali da iako najmlađi klub itekako odišemo kvalitetom i velikom posvećenošću. Naš trud, rad, posvećenost i velika borba rezultirali su Viktorovim sjajnim plasmanom. Jako sam ponosan na njega. Mesecima unazad smo se pripremali. Viktor je jedno divno dete, koje svim srcem voli karate. Od prvog treninga pokazao je veliki potencijal,  a za dve godine uspeli smo da postignemo kvalitet karatea  kakav se zahteva na jednom ovako velikom takmicenju, kao sto je prvenstvo sveta. Svetsko prvenstvo je njegov veliki san, te mi je stoga drago da smo zajedničkim snagama uspeli da ostvarimo. Pred njim je svetla karate budućnost. Ovo je bila samo prva velika lestvica u moru njih koji ga tek čekaju, verujem u to da ćemo još mnogo puta slaviti njegove uspehe, ovo je tek početak. Za dve godine vežbanja karatea ovo je veliki uspeh, nositi se sa karatistima koji vežbaju mnogo duže velika je hrabrost. Viktor ostavlja svoje srce na tatamiju potpuno je predan takmicenjima, voli da se takmici ima više od 50 zlatnih odličja, a sada je u svoju kolekciju dodao je jedno srebro sa svetskog prvenstva.  Karate Centar DBA ima mnogo talentovane dece o čijim uspesima svedoče takmičenja sa kojih se vraćaju sa visokim plasmanima, te se nadamo da ćemo u budućnosti slaviti i njihove uspehe na svetskom i evropskom nivou. Što se Viktora tiče verujem u to da ćemo se još mnogo radovati njegovim uspesima, a do tada nastavljamo da radimo kao i do sad, da još više truda uložimo, da sazri i kao čovek i kao karatista.“ rekao je trener Branko

Da je karate učitelj života, a ne samo borilačka veština govori i mladi Viktor. Za njega je svetsko prvenstvo bilo ostvarenje sna. Postavio je nove ciljeve ka kojima ce u budućnosti težiti.

„ Karate treniram dve godine. Od samog osnivanja sam u Karate Centru DBA. Trenirao sam i fudbal i košarku, ali me ništa nije ispunjavalo kao karate. Počevši da treniram pronašao sam sebe i svoju veliku ljubav, a to je karate. Karate nije samo borilačka veština, pored toga što nas uči o samoodbrani uči nas i o životu. Za dve godine sam naučio koliko je važna samokontrola, izgradio sam i samopouzdanje i samopoštovanje uz pomoć karatea.  Uz pomoć karatea sam naučio kako da kontrolišem svoje emocije i u najtežim trenucima, karate je bio moj lek. Kada sam na tatamiju kao da je ceo svet moj, potpuno se posvetim kati koju radim. Trudim se da dajem svoj maksimum, svim srcem sam u kati. Moj veliki san je bio da jednog dana odem na svetsko prvenstvo i da se nađem na svetskom postolju. Svoj veliki san sam uspeo da ostvarim uz pomoć mog učitelja Branka koji je pored porodice moja najveća podrška. Velika mi je čast da sam imao priliku da predstavljam svoju zemlju, a isto tako mi je veoma drago što sam uspeo da u našu Srbiju i moj grad Čačak dođem sa medaljom. Na postolju, tokom dodele medalje preplavile su me emocije, nemoguće je opisati osećaj u kome sa zastavom Srbije u rukama dobijam medalju. Nadam se da ću jednoga dana na tom istom postolju slušati himnu Srbije. To je neki moj cilj za ubuduće, vredno ću raditi da to i ostvarim jednog dana. Ovo takmičenje i ovu medalju sam posvetio dvema osobama koje su meni izuzetno bitne te mi je medalja još draža. Posvetio sam medalju mojoj maloj sestričini Vasiliji koja je naša najveća radost u porodici, ali i svom tati koji nažalost više nije sa nama, bio bi veoma ponosan na mene. Veliku zahvalnost dugujem svom treneru Branku na posvećenosti i trudu i vremenu koje je uložio u mene, kao i sponzoru Brazil kladionici koja mi je omogućila odlazak na svetsko prvenstvo finansiranjem istog. Veliko hvala bez vas ne bih mogao da ostvarim svoj san.“

—