DA LI JE OVO NAJJEZIVIJI POSAO Dok ljudi vrište i paniče, Dragoslav jednim potezom PREKIDA KOŠMAR

Pripravan je da pohita kad zaištu pomoć. Ne ide pod rotacijama, ne gasi vatru i ne leči, ali ume da vrati srce iz peta i dušu iz nosa – kad uhvati zmiju.

Izvolite! Da, ja sam! Adresa? Eto me za pola sata. Bez panike, ne prilazite, ali osmatrajte mesto gde se zavukla.

– Važan je prvi kontakt telefonom, valja tada biti i psiholog – priča Dragoslav Janković (28), Čajetinac, po diplomi specijalizant bezbednosti zdravlja na radu, po drugom imenu – zmijolovac, pre nego što nas povede vođen vapajem žene iz Užica.

Kumila je i molila Dragoslava da dođe što pre. U strahu su velike oči.

– Zna narod da digne vrisku, a ono se ispostavi da je smuk ili slepić. Videćemo – veli Čajetinac dok pred kućom klijentkinje u naselju Senjak otvara auto da izvadi opremu.

Odora i alat zmijolovca! Neki džedajski kombinezon s rukavima dozavrat? Neke raklje za pod glavu? Jok, vadi rukavice, vrećicu i šipku sa kukom. Ništa više!

Vršlja po kamenjaru pred garažom, ruku do lakta smelo zavukao u krš kao da traži štene.

– Užice me plaća 3.000 dinara po izlasku. Da živim u Americi, od ovog posla bio bih milioner. Nijednu zmiju nisam ubio, a na stotine sam ih uhvatio. Puno sam čitao da savladam zanat – veli Dragoslav.

Pun sat vršljao je po kamenju, a od zmije ni traga.

Kad „Gator bojsi“ na Floridi uhvate krokodila zalutalog u dvorište, kao naiđe komšija u čijem bazenu, eto, tu iza ćoška planduje još jedan reptil. Pa kad su već tu…

Slično sa Jankovićem beše, ali bez lažnog scenarija, „Blic“ je svedok.

– Juriš guju? Ko kec si mi na deset doš’o, poskok mi se vrzma pred kućom. Odavde 50 metara – zbori prolaznik, obradovan susretu sa zmijolovcem.

Neobavljena posla, ostavi Dragoslav prestrašenu damu koja je zvala u pomoć, pa prionu na drugi krš. Ni par sekundi, iz rupetine izvuče gmizavca.

– Ženka, skotna, životinja bez emocija. Majčinski instinkt traje dok ne donese mlade na svet. Mladunci su opasniji jer ne znaju da kontrolišu količinu otrova. Ugriz može imati katastrofalne posledice. Nije dovoljno biti hrabar, treba doza opreza, poskok je opaka zver – predstavlja lovinu koja mu se vijuga oko rukavice.

Debela dva prsta, duga 70 centimetara, palaca, ukrstila strašni pogled preko roga među očima.

– Poskok!? Zar i kod nas u gradu? – zatečen je komšiluk.

– Gde su miševi i gušteri, tu su i poskoci. Nastani se i ne mrda dok ima hrane i nije ugrožen. Ako primetite, zovite vatrogasce, policiju, komunalnu, imaju moj broj – održa kratku lekciju zmijologije Užičanima.

Zmija je u vreći, ali ne ona zbog koje je došao. Ajd‘ još jednom da proba kod one gospođe. Ovog puta u metu. Dragoslav hladnokrvan kao da je ćapio kišnu glistu. Laknu onoj ženi!

– Pod Romanijom me zaustavila policija, nije mi radilo svetlo. Kažu, otvori gepek! Otvorim! Čemu ovo? Za hvatanje zmija! Šta? Lovim zmije! Drž‘ dokumenta i vozi! Kako ću bez svetla do Pala? Samo idi, javiću patrolama do Sarajeva da te ne zaustavljaju – seća se Čajetinac.

Ode u kafanče, naruči pivo – ladno ko zmija.

Naseo na lažnu uzbunu

– Žena je vrištala: „Iza kreveta je zmija!!!“ Zavirih, noge mi se odsekoše! Opaka gabonska ljutica! Otkud ovde?! Ko je donese?! Priđem bliže, a ono – najlon-čarapa. Zraci sunca se tako prelamali na sklupčanoj nazuvici da sam mislio da je afrička opasnica. Pitam: „Ovo ste videli?“; „Da!!!“; „Gospođo, to je vaša čarapa“ – prepričava Janković.

Blic Vladimir Lojanica