Danas je Velika subota
Molitvom i sa upaljenim svećama u noći Subota na Nedelju iščekuje se Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka – dana raspeća Isusa Hrista. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, jer to je dan kada je Isusovo telo ležalo u grobu.
– U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti Njagovo Telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao, “Poslije tri dana ustaću” (Mt. 27, 63).
– Reče im Pilat: „Imate stražu, idite te utvrdite kako znate“. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66).
Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja – navodi se u Novom zavetu, a ikona na kojoj je prikazan Hristos kako za ruku drži Adama i Evu, dok su mu pod stopalima razbijena vrata ada, prikazuje taj događaj.
Na ovaj poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici obično celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. No, kako su zbog korona virusa širom sveta privremeno obustavljene službe, vernici će se Isusove žrtve, podnete zarad spasenja ljudi, sećati u svojim domovima.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom, koju će ove godine sveštnici služiti u hramovima, ali bez prisustva naroda, završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svetle odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Molitvom i sa upaljenim svećama u noći Subota na Nedelju iščekuje se Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.