Pesnikinja Zlata Kocić dobitnik Disove nagrade
Čačak – Žiri za dodelu Disove nagrade koji su činili prof. dr Radivoje Mikić, predsednik žirija, Nikola Vujčić i dr Jana Aleksić, članovi žirija, jednoglasno je doneo odluku da se Disova nagrada za 2017. dodeli pesnikinji Zlati Kocić iz Beograda.
Pesnikinja, prevodilac i esejista Zlata Kocić rođena je 31. avgusta 1950. godine u Željevu kod Svrljiga. Osnovnu školu završila je u Svrljigu, a Gimnaziju u Knjaževcu. Diplomirala je na Grupi za ruski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Radila je kao gimnazijski profesor, lektor-redaktor i urednik u izdavačkoj kući „Nolit”. Usavršavala se na studijskim boravcima u Rusiji. Živi i stvara u Beogradu.
Piše poeziju, poetsku prozu, dramske poetske tekstove, studije o domaćoj i inostranoj poeziji i prozi, kao i eseje. Objavila je pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990), Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Polog : poetska proza (1999), Vazdušne freske (1999), Lazareve lestve (2003, 2010), Melod na vodi (2008), Biberče (2014), Belo pule (2014), Le piéton au large (Pešak na pučini): izbor (srpsko-francusko izdanje, 2014), Sirinova skala : izbor (srpsko-rusko izdanje, 2014).
Autor je poetsko-dramskih dela Prokletije (sa Ivanom Rastegorcem i Vojislavom Donićem, 1993), Rub (1996) i Dobro jutro, vodo (1999).
Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, bugarski, kineski, jermenski, nemački, rumunski i druge jezike i zastupljene su u brojnim antologijama. O njenoj poeziji objavljena su dva zbornika kritičkih tekstova sa bibliografijom: Poezija Zlate Kocić : zbornik radova, Matica srpska, Novi Sad, 2006 i Zlata Kocić, pesnikinja : zbornik, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Kraljevo, 2007.
Knjigu ogleda Rtanjska svetila (1996) posvetila je poeziji Miodraga Pavlovića.
Objavila je prepeve poezije ruskih pesnika (Lomonosova, Puškina, Cvetajeve, Ahmatove, Hlebnjikova, Brodskog, Jelene Švarc, Olge Sedakove, Aleksandra Radaškjeviča), kao i prevode proze Bulgakova, Bunjina, Rasputina i drugih ruskih književnika.
Za pesnički opus dobila je „Zmajevu nagradu”, „Žičku hrisovulju”, nagrade „Rade Drainac”, „Jefimijin vez”, „Zaplanjski Orfej”, „Gordana Todorović”, „Ramonda Serbica”, a za prevodilaštvo je nagrađena priznanjima „Đura Daničić”, „Jovan Maksimović” i „Nolitovom nagradom”. Za poetsko-dramski tekst pripala joj je Nagrada FEDOR.
VRT
Tog vrta više nema, ali dobro mi je
u njemu. Tiho peva bobica grimizna.
Iz trave u kojoj ležim, preko venca
planinskog istiskuje jutro, podne, noć.
Dok se kazaljke ne vrate na osmejak sunčev,
osluškujem oblutak: tvrdo ćuti, a žilice
titraju, najzad ribizli pripeva. Od toga
počelo je, od blagoslovene tišine: sklada
budućeg. Od nemoći da uzdržim se, ne zaustim.
Nemoći da izustim to saglasje: sunca,
oblutka, lahora, hora livadskog.
Kostobolju, zmije, pripustiću kasnije.
Ali da nikog, nikako ne ućutkaju.
Dok ja poljem, morem, moj vrt – za mnom.
Sve moje seni, pahulje, moji platani i
kuglice im semene. U barku onu sve nežno
da spustim: u notu na liniji pučine.
Do mile volje, sve nek se
u svojoj istini kupa.