Dobra deca su svuda oko nas

Užice. – Kakva nam je danas mlada generacija, može li se o ovovremenoj deci, većinom dobroj i radnoj, češće lepo pisati? Da se gdegod u stranu pomaknu učestala pisanija o vršnjačkom nasilju, prestupima maloletnika, nepoštovanju nastavnika, ispadima tinejdžera…

Moguće je i potrebno, uverena je Užičanka Dragica Cvijović, autorka upravo objavljene svoje prve knjige “Dobra deca“ (izdavač biblioteka iz Čajetine). Tople priče o mladalačkom druženju i zajedništvu, koja vraća veru u mlade snage. “Dobra deca su svuda oko nas, hajde da pobedimo!“, poručuje tu Dragica, novinarka užičkih “Vesti“ s merom u svemu što piše.

No život je jedno, a literatura drugo, ali o dobrom uvek vredi prozboriti. Tako su “Dobra deca“ slatka knjižica o osnovcima koji školske obaveze uredno ispunjavaju, a svojim hobijem i druženjima stižu do postavljenog cilja, pehara na gradskom fudbalskom takmičenju. Priča se jednostavnošću i svežinom razlikuje od ponuđenog u dečjoj književnosti kod nas, lako čita i rađa emociju, preporuka je za mlade pune optimizma.

Reši, tako, jedna grupa osnovaca koji vole sport da napravi fudbalski tim za učešće na školskom prvenstvu grada. Da tim čini 15 dečaka, predvođenih trenerom Anom koja već igra u ženskom fudbalskom klubu, a sedam devojčica da brine o ekipi i navija, Hoće ime da daju timu, neki srpski naziv (“dosta nam je stranih reči“), pa se nazvaše “Dobra deca“, kakvi su svi oni. Mesec je maj, svakog dana se okupljaju se i pripremaju u Velikom parku. S tim što ova okupljanja nisu samo zbog lopte: rađaju se tu i prve ljubavi, liju mladalačke suze. Probleme odrastanja, školske i porodične svakodnevice, stoički podnose. Najteže je Ani koja odrasta bez oca, ne ide joj ni u ženskoj fudbalskoj ekipi gde je kapiten, hoće da odustane od ovih druženja, ali drugi uspevaju da je zadrže.

Počelo je takmičenje, “Dobra deca“ nižu pobede bodrena s tribina i od roditelja. U finalu imaju sreće, na penale pobeđuju snažnu ekipu zvanu “Divovi“. Trijumf im donosi pehar, igrači dižu uvis trenera Anu. Živeli su svoj san i ostvarili ga. A to zajedništvo ni kasnije nije prekinuto. Ali Ana je morala da ode u drugi grad i drugi klub. “Svi ćemo jednog dana negde otići, ali ćemo se pre ili kasnije vratiti na ovo mesto“, rekli su na kraju.

Da je ova literarna priča vredna pažnje književnih sladokusaca zaključuje recenzent knjige dr Rade Vučićević. On ističe da je poslednju deceniju naše prozno stvaralaštvo za mlade “pod permanentnom tenzijom ‘Hari Potersovog’ sindroma, čiji se tematski obrazac odomaćio u srpskoj izdavačkoj produkciji kao tipičan dokaz pomodarstva, svakojakog plagijatstva“. – Ali književnica Dragica Cvijović pred našu znatiželju iznosi pitak i čitak roman “Dobra deca“, koji u sebi nosi realnost, pozitivnost i lepotu života našeg svakodnevnog – navodi recenzent, dodajući da ova proza čini da svet pred sobom mladi gledaju sa više svetlosti, sunca i radosti.

(objavila “Politika“ autor Branko Pejović)