Dobra otkupna cena malina i kvalitetan rod
Berba maline je pri kraju, a kišni dani dobro će doći da produže sezonu još neki dan. Ove godine otkupna cena je dobra, ali hladnjačarima neće biti lako da popune skladišta koja su zbog veće potražnje u vreme prvog talasa korone ispražnjeni.
„I ovi što plaćaju nadničare nemaju ništa, je ne mogu da naberu, loša malina. Voda je ove godine bila ovde iznad kolena. Uništilo je. Prošle godine sam imao lizu dve i po tone, ove ako naberem 500 kila, biće puška“, kaže Radoje Marković – iz Požege.
Prinosi se smanjuju već godinama, pa su se pojedini poput Sekule Vratonjića odlučili da nabave sertifikovane sadnice za koje je država davala subvenciju. I sada ima bolji rod na deset ari srpskog vilameta u prvoj godini, nego na trideset ari starog malinjaka.
„Nama su ove godine izašli sa 215 dinara cenom. Eto izračunajte. Ja ću imati dve hiljade kilograma na deset ari izračunajte koja je to dobit“, kaže Sekula Vratonjić iz Prilika.
Zbog korone, mnogi berbu obavljaju porodično, pridržavajući se mera. Više od zaraze brinu ih loši putevi, zbog kojih tokom transporta malina gubi na kvalitetu.
„Nemojte davati subvencije, uradite svima puteve u sela. Nema veze da li bila baba jedna ili bilo dvesta ljudi. Znači svi nek dobiju puteve. To je prioritet, ja mislim, svih sela“, kaže Dragan Šarčević iz Lise.
Za prvu klasu malina pojedine hladnjače plaćaju i tri stotine dinara, jer su ispraznili zalihe.
„Ne očekujem da se desi problem sa izvozom, zato što bi neko sumnjao da je malina zaražena, jer prosto ovaj virus je vezan samo za ljude. Tako da ovde je osnovno pitanje koliko ćemo mi maline imati za izvoz, a ne koliko će Evropa želeti da kupi našu malinu“, kaže Boris Obradović- vlasnik hladnjace u Arilju.
Ove godine u Americi hladnjačarima nedostaje čak 43 procenata malina za skladišta, a koliko će nedostajati srpskim još se ne zna.