Dvojica Užičana na putu od tragedije do sportske slave
Miloš Zarić i Nebojša Đurić putem sportske slave gaze u invalidskim kolicima. I nižu uspehe – voljom tvrđom od kugli, britkijom od kopalja.
Užičani su krili suze onomad u Grosetu, na Evropskom prvenstvu za atletičare invalide. Zarić sa zvanjem šampiona u bacanju kugle, Đurić sa bronzom u istoj disciplini.
Ironija – da nije postao invalid nikad ne bi slušao „Bože pravde“ u svoju čast. Ponos – da nije Nebojšu iščupao iz kutka samoće, ne bi s kim imao da razvije srpsku trobojku.
– Jedva sam se uzdržavao da ne zaplačem. Ono posle – to su bile suze radosnice – veli Nebojša. I sutradan je bio na postolju, kao drugi među kuglašima.
Do pre nekoliko godina Đurić je bio kamiondžija.
Novembar 2007. Vožnja iz dokolice užičkim predgrađem… Trideset na sat. Jaruga kraj puta… Magla… Trenutak… Sudbina… Miloš je teško povredio kičmu. Osam meseci u bolnici, dva u banji… Posle svega sumorna istina.
Novembar 2010. Saobraćajka. Nebojša, kamiondžija, ostao paralisan ispod struka. Operacija, rehabilitacija…
– Nisam se predao. Savladao sam komplekse. Nisam dao da me žale – seća se Miloš.
Dve godine kasnije novi početak. Stadion, kugla, disk, koplje… Mislili su mnogi – šta treba onom nesrećniku da se lometa po livadama. Prvo Evropsko prvenstvo i tri zlata: koplje, kugla, disk. Četiri godine kasnije u Svonsiju: drugi među evropskim kopljašima. Svetski šampionat 2015. u Dohi i zvanje vicešampiona u koplju i kugli. Zlato u Grosetu.
Puna kuća odličja, ali jedno čuva u srcu. – Nebojšu sam izvukao iz pakla samoće – ponosan je.
Slomljen hendikepom, bez volje za životom, četiri godine Đurić je sedeo među četiri zida.
– Miloš mi je došao na vrata. Moraš, pričao je, izaći. Sport je, ubeđivao me, fizički i mentalni izlaz i samoće i patnje. Pokreni se, terao me, nije sramota biti invalid. Savladao sam sebe i strah od tuđih pogleda. Počeli smo zajedno da vežbamo – iskren je Nebojša.
Vraća film na Groseto. Za dva centimetra izmakla medalja u bacanju diska.
– Opet je tu bio Miloš da mi ne dozvoli da klonem. Dan kasnije uzeo sam medalju, posle još jednu – priča Nebojša.
ZAJEDNO I NA PARAOLIMPIJADU U RIO
Zajedno će Miloš Zarić i Nebojša Đurić u avgustu na Paraolimpijadu u Rio.
– Idemo da prkosimo jadima koji su nas spojili. Spremni smo opet da bacimo preko granice koju je pred nama povukla sudbina – uglas će.
Izvor: Blic