Elektronska zadruga da selo napreduje

Kosjerić – Selo koje bi da proizvodi za tržište mora da uhvati korak sa savremenim tehnologijama, čak i u pogledu zadrugarstva. To su shvatili u kosjerićkom kraju gde uz podršku Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj i ovdašnje lokalne samopurave zaživljava projekat digitalne (elektronske, virtuelne) zadruge.

Osnivajući takvu, sa ženskim preduzetništvom u središtu jer se seoska kuća uglavnom na domaćice oslanja, ovde ističu da je digitalna zadruga model udruživanja za 21. vek. Kažu da su mali proizvođači iz ovih sela pojedinačno nekonkurentni, ali ako na jednom mestu imaju sabrane proizvodnje sa malih gazdinstava postaju ne samo dorasli konkurenciji, već i zanimljivi za tržište. Zato rade celovit vizuelni identitet buduće zadruge: logo, ambalažu, marketing. Od ministarstva je za projekat opština dobila 6,4 miliona dinara, biće još toliko dogodine, pa su prva sredstva dodeljena za 20 domaćica iz ovog kraja.

Smisao projekta je, napominju u opštini Kosjerić, da se na način primeren vremenu pomogne poljoprivrednicima da svoje male i nekonkurentne proizvodnje učine dostupnim na tržištu. Predsednik ove opštine Žarko Đokić o tome kaže:

– Oko 70 odsto stanovništva ove opštine je seosko. Svesni situacije u kojoj se nalaze mala poljoprivredna gazdinstva pokušavamo naći načine za realno upošljavanje poljoprivrednika na svojoj zemlji. Svetski primeri govore da su jedino uspešni porodični biznisi, a to je još uvek moguće na selu gde postoji zajednica više generacija. Ove godine uz pomoć Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, kojem dugujemo zahvalnost što su podržali našu ideju, krenuli smo u koristan projekat pokretanja elektronske zadruge. Ona će omogućiti svakom pojedinačnom gazdinstvu da svoje viškove iz poljoprivredne proizvodnje ponudi tržištu.

Šef projekta Radovan Krsmanović dodaje da je tema konkursa bila žensko preduzetništvo:

–Žene na selu nosioci su većine ekonomskih aktivnosti, ali neretko za svoj posao nemaju nikakvu finansijsku nadoknadu. Mi smo predstavili realne probleme domaćica i predložili da u prvoj fazi do Nove godine izaberemo njih 50, pomognemo im da svoje ideje razrade i ostvare pravo na pomoć. NJihova domaćinstva prva ćemo predstaviti na portalu elektronske zadruge. Krajem novembra krenule su obuke koje je sprovela RRA “Zlatibor“, u kojima su domaćice naučile o tržištu, značaju udruživanja, čule iskustva seoskih preduzetnika uspešnih u svojim malim biznisima. Posebna pažnja posvećena je izradi biznis plana. Komisija je na konkursu podržala ideje 20 domaćica, fond za to iznosi 2,5 miliona dinara. Obuke su trajale po četiri dana u opštinskim prostorijama i u domaćinstvu “Gostoljublje“, čiji je vlasnik Željko Sredić inicijator ideje digitalne zadruge i saradnik na projektu.

“Gostoljublje“ je primer za ugled u seoskom turizmu, a Željko Sredić je ovde uključen i u društvene aktivnosti. Otuda njegovo učešće u projektu digitalne zadruge, o čemu za naš list kaže: – Već pet godina kroz NVO sektor sprovodimo ispitivanje potreba lokalnog tržišta , kapaciteta malih farmi, šansi za njihovo povezivanje. Digitalna zadruga je jednostavan način da na jednom mestu predstavimo proizvodnje sa malih gazdinstava. Za početak se obraćamo lokalnom tržištu koje se prostire do Divčibara (20 km). Turizam kroz hotele, restorane i druge objekte ima kapacitet da apsorbuje viškove sa malih gazdinstava. Naša šansa je u identitetu proizvoda i proizvođača. Kroz elektronsku zadrugu omogućićemo pravnim licima da naruče proizvode nasumično ili izaberu domaćinstva. Roba će im dolaziti u ambalaži univerzalnoj za sve članove, samo će na njoj biti istaknut naziv proizvođača odnosno gazdinstva. Kupac proizvođača tako može naći na portalu, oceniti , favorizovati. Ovako bismo ujedno motivisali proizvođače da drže i povećavaju kvalitet – ističe Sredić.

Po njegovim rečima, između kupca i prodavca biće baza, mesto odakle će se upravljati informacijama. Zadrugom se predviđa i transfer stanica.

– Težimo ka inovacijama, pa bismo sledeće godine razradili i android aplikaciju koja bi olakšala unos i prenela odgovornost na pojedinca, člana. Kosjerić jedna od retkih opština čiji čelnici prihvataju sugestije i spremni su da prepoznaju i podrže dobre ideje. Moramo dati šansu znanju, pa bih pozvao sve one koji su poreklom iz kosjerićkog kraja, a žive u rasejanju, da se jave i daju doprinos u iskustvu koje može pomoći da selo ponovo zablista – dodaje vlasnik “Gostoljublja“.

Politika / Branko Pejović