Erska pravila da se mrazevi pregrme

Zlatibor – Pijmo zlatiborske trave da čuvamo razborite glave. Ko svaki zimski dan zaviri u sušaru sa suvim mesom, kupusnu kacu, bure s vodnjikom ili dohvati venac belog luka, kome na šporetu sud sa čajem od šipurka stoji, nema čega da se boji…

Ovako svoje recepte za dobro zdravlje kad mraz stegne predstavlja Zlatiborac Borivoje Šišović (62), znan svuda kao Pokretni žbun. Travar koji tabana turističkim naseljem, sav okićen biljem, prodajući svoje čajeve. Nudi pedesetak svakojakih vrsta i za svaku ima objašnjenje, uputstvo, mudrost iz naroda. A kad baš zagudi, Borivoje je kod svoje kuće u Šipoviku kod Čajetine, lopatom prti sneg.

Kako se od minusa sačuvati, pitamo ga znajući da za sve ima erski odgovor.

– Lako, u narodu nikad nije bilo straha od snega i mraza. Valja se za zimu spremiti i dobro ogrejati. A grejanja su svakojaka: ako se ženi primakneš, dobro jeste, ali laživo greje, samo trenutno. Rakija duže greje, ne kažu džabe: od rakije nema bolje žene, po tri dana ona ljulja mene – šali se Borivoje, koji je sebe nazvao Brstivoje Travopasić kome su zevanje i bajanje profesionalno zanimanje.

A onda priču uozbiljuje: važno je zimi jesti slaninu (holesterol se prati tek kad dođe proleće) i beli luk, piti čaj od šipurka, a najvažnija je vodnjika. To je danas zaboravljeno davnašnje narodno piće, koje Pokretni žbun prodaje u balonima od šest litara, nazivajući ga vitaminskom bombom.

– Od starina se vodnjika, kao lek i osveženje, pije među Zlatiborcima. Pravi se od kvalitetnog šumskog voća: kleke, šipurka, drenjka, kruške takiše, divlje jabuke, gloga, trnjine. To sve se sastavi, pa nalije izvorskom vodom. Stoji u toplom oko mesec dana, da nadođe i počne da „rezi“, a posle se drži u hladnom i pije. Puna je vitamina, odvajkada pouzdano štiti od gripa i jakih prehlada. Kad dođe kosa do kamena, kad nije vajde klin klinom izbijati, kad hoćeš Bogu a on te neće, onda vodnjiku piješ zaslađenu medom. Imaćeš munjebrzni rastanak s mamurlukom – kazuje Šišović.

Mnogi zimi lako posegnu i za vrućom rakijom, koja se u ovom kraju pravi tako što se šećerna zaprška sa vrelih mašica sipa u rakiju šljivovicu. Ume da zagreje, ali i to može biti varljivo, oprezan je Pokretni žbun.

– Može malo, ali sa litar popijene vruće rakije ne sme se u sneg.

Pokretni žbun je mašinac po struci, 27 godina je to radio, ali uvek se za trave zlatiborske zanimao. Priroda mu je deo života, a bez šale dan nezamisliv. Za sebe kaže da je vuk samotnjak koji samo za veliku nuždu silazi u narod, dakle kad mu ponestane para. A zarada od ovog posla mu, veli, niti daje da ogladni, niti da pobesni. Berači njegovih lekovitih trava su on, Pokretni žbun, žena mu Žbunica i sin Žbunčić, s tim što nabrano samo Borivoje prodaje. Geslo mu je: imam raznih lekovitih trava, manje boli trbuh, manje boli glava, lepše se ručava, bolje spava, žena manje izbegava…

Branko Pejović, Politika