Gorak ukus srpskog meda

Namirnica koju mnogi koriste kao prirodni lek od davnina: bagremov, livadski, šumski, lipov… Svaku od tih vrsta meda nesavesni pčelari i pakeri meda uspešno falsifikuju već godinama. Najveća šteta nanosi se potrošačima koji misle da konzumiraju med, a u kom je, zapravo, otopljeni šećer. Privreda zbog toga gubi više miliona evra godišnje. Taj problem zagušio je srpsko tržište.

Koliko danas u opticaju ima falsifikovanog meda ne zna se tačno, jer je Institut za veterinarstvo iz Beograda poslednje istraživanje tržišta uradio – pre 13 godina. Tada je utvrđeno da je dve trećine meda neispravno.

Uprava za veterinu je krajem prošle i početkom ove godine uzela veći broj uzoraka za analizu meda kako bi se utvrdilo stanje na tržištu, ali ti rezultati još nisu objavljeni.

Srbija nije ništa specifično u odnosu na svet zbog pojave falsifikovanja te blagodetne namirnice, jer je, posle maslinovog ulja, med proizvod za ishranu koji je najčešće krivotvoren.

U proseku se u Srbiji godišnje proizvede između sedam i osam hiljada tona pravog meda. Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije poručuju da, međutim, u trgovinama dominiraju falsifikati.

Najjednostavniji način da se dobije falsifikovani med jeste da se obični šećer otopi pomoću vode u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda. Umesto šećera, može se uzeti i glukoza, koja dolazi u trgovinu u obliku gustog sirupa.

Čak i kada je u prodavnicama artikal koji ima nalepnicu sa nazivom meda, to ne mora biti pouzdani znak da se to što na njoj piše zaista i nalazi u tegli.

„Ako je netačno označen, recimo piše bagremov med, a nije bagremov iako je 100 odsto prirodan, onda je to falsifikat“, ističe prof. Dušanka Milojković Opsenica sa Hemijskog fakulteta.

Kako prepoznati falsifikovani med

U narodu su rasprostranjene brojne teorije o tome kako da prepoznamo med koji je „lažan“. Od toga da pravi med ima neprekidnu nit prilikom presipanja do toga da prirodni med nije lepljiv.
Stručnjaci upozoravaju da ništa od toga nije tačno, te da se falsifikati mogu utvrditi jedino laboratorijskim proverama i to primenom više metoda.

„I mi koji to radimo, imamo iskustvo, opremu i dovoljno znanja, obično uradimo po nekoliko metoda pa razmotrimo sa raznih strana da utvrdimo šta je falsifikat“, napominje prof. Milojković Opsenica.
Najčešća zabluda je to da treba kupovati tečan med jer onaj koji se „ušećeri“ nije pravi. Pouzdani znak da je med pravi upravo je kristalizacija jer samo potpuno čist med ima to svojstvo.

„Jedino homogeno kristalisani med od dna do vrha tegle može biti pouzdani znak pravog meda, jer se falsifikati prave da ne kristališu, kako bi mogli što duže da stoje u rafovima prodavnica“, kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
Primera radi, u Rusiji i Norveškoj je situacija sasvim suprotna jer je potrošačima odmah sumnjivo kada vide tečan med.

Izvor: RTS