Ikonografija u savremenoj kulturi: Oslikavanje hrama svetog kneza Lazara na Ljubiću

Goran Jović je docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je sa red.prof.dr.um.Zoranom Graovcem i docentom dr.um. Snežanom Jovčić-Olđom predavač na predmetu zidno slikarstvo i mozaik. U sopstvenom istraživačkom radu i stvaralaštvu se bavi temema sakralne umetnosti sa težištem u tehnikama fresko slikarstva i mozaika kao i različitim tehnikama ikonografije.

Iz razgovora sa Goranom Jovićem saznajemo da se tokom sopstvanog rada bavio različitim orjentacijama u umetnosti, ali i da je nakon njegove prve posete manastiru Sopoćani zidno slikarstvo i sakralna umetnost postalo polje njegovog rada.

Šta nam možete reci o ikonografiji, crkvenoj umetnosti i njenoj ulozi?

„Ikonografija je umetnost bogate istorije. Ona je umetnost snažnog konteksta. Njena je uloga, poput Crkve čiji je integralni deo, liturgijska. U tom smislu ikonografija, pripada korpusu slojevitog hrišćanskog sistema i Učenja, čiji je smisao spasenje čoveka u zajednici sa Bogo-čovekom Isusom Hristom.Tokom istorije, izražajne forme i narativi ikonografije su se menjali, počev od antičkih vremena pa sve do danas, ali uvek u težnji da izraze duhovno iskustvo gore pomenute zajednice. U svojim istorijskim promenama, ikonografija je uvek svedočila prisutnost u vremenu u kojem je nastajala“, rekao je za PressLider Jović dodajući da je umetnost crkve u stvari sinteza umetnosti.

„Arhitektura, slikarstvo i pojanje, kao i različite forme bogosluženja kao svojevrsnog performansa u međusobnom harmoničnom odnosu pozivaju prisutne na komunikaciju i molitvu. Hrisćanska sakralna umetnost kroz univerzalne teme koje obrađuje, i koje se bave čovekom ukazuje na svoju prisutnost i savremenost. U svojoj osnovi tema spasenja čoveka je ustvari tema humanizma. Tema koja je usmarena na egzistencijalno pitanje čoveka. Mesto čoveka, pojedinca ili subjekta je na neki način večita tema umetnosti u najširem smislu. Ova tema i za umetnost crkve takođe ima bazično mesto“.

Da li se savremeni ikonograf, razlikuje od ikonografa koji je delovao u crkvi tokom ranijih perioda istorije?

„Mislim da ne bi trebalo da se razlikuje. Nekadašnji ikonograf je delovao kao savremenik tada aktuelne kulture i dobar poznavalac crkvene istorije. Tako bi trebalo da bude i danas, sa jednom značajnom razlikom – da je kultura savremenog čoveka globalno posmatrano ne samo drugačija već nosi drugačiju slojevitost i drugačiju snagu. Možda bismo mogli primetiti da je se spasenje čoveka, danas odigrava i kroz prostor kulture. Ovde mislim na kulturu kao najširi društveni odnos, kao egzistencijalni prostor, a ne samo kulturu kao različte forme umetničkih delovanja“, ističe Jović.

On dalje naglašava:

„Nekadašnji ikonograf najčešće je stvarao u prostorima dominantne hrišćanske kulture kao celovitog društvenog sistema bar kada je reč o periodima do kraja poznog srednjeg veka kada je ova umetnost dala jedne od svojih poslednjih velikih dometa i kada je došlo do postepenih istorijskih promena. Sada kada vreme dominantne Hrišćanske kulture nema društvenu ulogu koju je imalo ranije, savremeni umetnik- ikonograf, u osnovi ima jednaku odgovornost kao nekada. Potrebno je da poznaje crkvenu istoriju ali i da bude savremenik u kontekstu razumevanja društvenog prostora u kojem se savremeni čovek kreće i koji neminovno utiče na duhovni prostor u kojem savremeni čovek obitava.“

Zatekli smo Vas na završetku oslikavanja hrama na Ljubiću, recite nam nešto o tome?

„Za konkurs za oslikavanje Hrama svetog kneza Lazara sam saznao od Projektanta hrama, arhitekte profesora dr. Peđe Ristića. Posebno me je zainteresovalo saznanje da će Hram biti rađen u fresko tehnici. Vrlo mali broj crkava na području čitave srpske Pravoslavne crkve se oslikava u pravoj fresko tehnici. To je jedna od najstarijih i najtrajnijih tehnika koja pruža specifične estetske mogučnosti. Svi naši srednjevekovni manastiri su oslikavani ovom tehnikom.“

Prema njegovim rečima fresko tehnika se radi na krečnom malteru i podrazumeva određene pripreme.

„Ono što želim da istaknem jeste da je poduhvat oslikavanja crkve svetog kneza Lazara, poduhvat kompletne zajednice na Ljubiću. Ova tehnika podrazumeva brižljive pripreme za koje su ljudi ovde dali nesebičan doprinos. U Hramu na Ljubiću koji je srednje veličine kada je reč o rasporedu kompozicija prisutno je gotovo sve što bi jedan Hram trebao da ima od liturgijskog rasporeda živopisa. Vladika žički Hrizostom, u čije vreme je otpočelo oslikavanje živopisa i koji je neretko posećivao ovaj Hram, dao je vrlo lep, harmoničan i tačan raspored živopisa uz naglašenost određenih karakteristika koje bi hram trebao da nosi. Ovakvom tematikom ovde je u kupoli hrama oslikan Hristos u mandorli iz kompozicije Vaznesenje, a u oltarskoj apsidi, Bogorodica Širšaja u položaju Oranta, čime ceo hram predstavlja ikonu Vaznesenja. Takođe, zanimljivost je da su građani Ljubića i Čačka želeli da naprave jedan krajnje neobičan ali prigodan narativ za ktitorsku kompoziciju. Na ovakvim kompozicijama se obično oslikava ktitor, koji daruje crkvu, dok je ovde naslikan Patron Hrama kako prinosi Hristu crkvu koji je njemu posvećen, i gde je Bogorodica uzima učešće u tom prinosu. Uz kneza Lazara naslikani su monahinja Evgenija, odnosno kneginja Milica i despot Stefan Lazarević„, objašnjava ovaj umetnik.

PressLider / Marina Trmčić

Foto: PressLider / Duško Radišić Lejča

Ovaj tekst je deo medijskog projekta “Zanju na znanje 2017“ koji PressLider organizuje u okviru konkursa Grada Čačka za osvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2017.godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.