ISPOVEST VATROGASCA ZATRPANOG U POŽARU „Nisam heroj, heroji su moje kolege koje su me izvukle iz PAKLENE VRELINE“

„Da sam mogao da stradam, mogao sam! Da li sam heroj? Nisam. Radio sam svoj posao. Heroji su moje kolege, izvukli su me iz paklene vreline koja mi je spržila kožu.„

Vatrogasac Miodrag Sarvanović (45) iz Užica, tri i po meseca posle umalo kobne intervencije, priča za „Blic“ kako je pod užarenim limom i gomilom betonskih blokova gledao smrti u oči, i o bici za život koja je usledila.

Dežurna služba Vatrogasne brigade u Užicu, 22. jul. Dojava da u selu Ljubanje gori veliki objekat.

– Nas trojica smo prvi stigli. Vatra se toliko razbuktala da nismo mogli da je obuzdamo, pa smo pokušali da sprečimo da se proširi na ostale objekte – priseća se Miodrag.

Ušao je u garažu da proveri ima li u njoj vatre, da iz nje pokuša da spreči širenje požara. U tim trenucima sa objekta koji je goreo odvalio se betonski zid, a za njim je pao i krov – pravo na garažu.

– Preko mene je pala jedna pa druga usijana ploča limenog krova, na njih se sručio zid, brdo betona i drveta. Ostao sam zatrpan, bespomoćan, zgnječen. Noge su mi bile zarobljene, pržio ih je užareni lim. Kao u vulkanskom grotlu – priča Miodrag. Utom je stigla druga ekipa vatrogasaca. Vojevali su na dva fronta – na jednom se gasila vatra, na drugom se vodila bitka za Miodragov život.

– Kroz ruševine su gurnuli crevo da me rashlade. Neko je razgrtao betonske blokove, neko motornom testerom sekao grede, neko hladio užareni lim. Hrabrili su me, bodrili, molili da se ne predam. Ležao sam 20 minuta zatrpan silom koja se otisla – priča Miodrag.

Sanitet… Prijemno odeljenje užičke bolnice… Noge izgorele do kukova… Nema čekanja – pravo u Beograd. Klinika za opekotine.

– Zadobio sam opekotine trećeg stepena, povrede stomaka, kičmenog pršljena, čašica levog kolena totalno je bila spržena. Tri, četiri puta sam bio operisan, ni sam ne znam koliko. Mesec dana sam bio životno ugrožen, tri meseca sam ležao u bolnici – priča Miodrag.

Tek u bolničkoj postelji, kad je bilo izvesno da će sačuvati živu glavu, prevrteo je film.

– Kako bi porodica bez mene? Nezaposlena supruga, ko bi hranio četvoro dece? Scene pod ruševinama sam odagnao iz misli, u besanim noćima samo sam slušao glasove mojih kolega, mojih spasilaca – veli Miodrag.

Kolege nudile krv, kožu i pomoć

Miodrag hvali kolege, ne samo zato što su ga spasli, i ne samo iz Užica! Nije bilo dana, kaže, da ga u klinici nije posetio neko od vatrogasaca iz cele Srbije i Sektora za vanredne situacije. Nudili su krv, kožu, svaku drugu pomoć.

Blic/ Vladimir Lojanica