Kako da vam dozvolim…
Pitaju me ovih dana da li se plašim hapšenja. Ne, ne plašim se. Pitaju me ovih dana da li mi neko preti. Ne, ne prete mi. Ali mi savetuju da ćutim. Jer, znate, sad će izbori, pa nije baš najzgodnije da „mnogo pišam uz vetar“, jer nam je, eto, baš dobro krenulo.
A ja ću im odgovoriti da samo uz vetar znam da pišam. I da mi pantalone nikad pokvašene nisu. A oni neka razmisle.
Pitaju me ovih dana, koga pitam za dozvolu da pišem protiv države. Nikoga. Jer, ja ne pišem protiv države. Nego za državu. A oni rade protiv države, što je mnogo gore. Protiv države i njenih građana.
Po cenu da me „kolege“ „novinari“ optuže kako kršim svaki novinarski kodeks ja ću na ovaj tekst staviti ovu sliku koju je jutros na društvenim mrežama, između ostalih postavio moj drug Danijel Pantić:
Na slici je sin Olivera Ivanovića, čoveka za kojeg se ova država pravi mrtva. Čovek zbog čije neslobode me je sramota. Čovek kog su velike „patriote“ na vlasti zaboravile. Izbrisale.
Na stranu sve vaše politikantske laži, obećanja o boljem životu, bolne reforme, partijska zapošljavanja, šeme i politička reketiranja.
Kako da vam, ako ni zbog čega drugog, zbog ovog dečjeg pogleda dozvolim da vodite ovu zemlju?
Da li vi, koji sedite u Nemanjinoj i rasuti po drugim ministarstvima pamtite ko je Oliver Ivanović? Ili ste ga zaboravili, osim u govorima na Kosovu i Metohiji, kada vas za izbore nateraju da odete tamo?
E, vidite: zbog toga pišem protiv ove vlasti. I pisaću protiv svake koja će da zaboravi na svoje ljude. Bez obzira da li se njeni ljudi zovu Oliver, Ištvan, Ivica ili Ekrem. Pisaću protiv svake vlasti koja dozvoli ovakav dečji pogled.
Ima li koga da mi se u tome pridruži? Ili vam je važnije što je Donald Tramp položio zakletvu i ispratio Baraka Obamu iz Bele kuće?
PIŠE: Aleksandar Bećić
Kolumnista, 20. 1. 2017. http://kolumnista.com/kako-da-vam-dozvolim/