Kako je propala najbolja zelena ideja

Ugašen užički “Eko hostel republik“ koji je 2013. među 109 projekata pobedio na nacionalnom konkursu

Užice. – S kraja leta 2013. javili su mediji da je osnivanje užičkog “Eko hostela republik“, prvog hostela u ovom delu Srbije, na nacionalnom konkursu proglašeno najboljom zelenom idejom. Ta poslovna zamisao ocenjena je tada pobedničkom među 109 projekata konkursa za zelenu inovativnu ideju fondacije Rokfeler, Erste banke i “Trag fondacije“.

Potom bezmalo osam godina “Eko hostel republik“ danonoćno je radio i goste privlačio, uglavnom inostrane (ucrtan u svetske elektronske mape i navigacije). A ovih dana je ugašen, ispričana je ta poslovna priča. Nepovoljne prilike naterale su vlasnika Marka Ristovskog, sposobnog mlađeg čoveka, da najbolju zelenu ideju nevoljno preseli u prošlost.

Neretko se u gradu pominjalo to nesvakidašnje turističko zdanje, za jeftin (noćenje od 1.000 do 1.500 dinara) i zanimljiv odmor, koje su pohodili uglavnom mladi gosti s raznih kontinenata. Ovaj hostel mladosti bio je u 200 kvadrata kuće blizu crkve Svetog Marka, sa pet soba i 25 ležajeva za izdavanje: od ušuškane dvokrevetne (nazvane “Titov apartman“) pa do spavaonice s 12 kreveta. Sve u hostelu, od kuhinje i fotelja do kreveta i polica napravljeno je od drvenih paleta, ekoloških materijala. Grejan je obnovljivim izvorima energije, na pelet i solarne panele. Prepoznatljivost ambijenta stvarali su simboli antifašizma, Užičke republike, pionirske marame, reparirani predmeti sa vojnog otpada, aparati iz prošlosti…

Podseća Marko Ristovski, koji je kao školovani hotelijer iskustvo stekao radeći u beogradskim hotelima i zajedno s Milanom Bogojevićem ušao u osnivanje “Eko hostela republik“, da im je najpre pomogla Nacionalna služba zapošljavanja subvencijom za pokretanje biznisa od 160.000 dinara. Potom je od grupe “484“ i USAID dobijena oprema vredna 1.200 evra, a onda najveći iznos, 8.000 dolara nagrade za pobedu na konkursu za najbolju zelenu ideju. Uz nešto ušteđevine i uzet bankarski kredit ukupno je oko 20.000 evra uloženo u hostel.

Smeo biznis je brzo stao na noge i činilo se da ovaj objekat dugo može da donosi zaradu. Stalno se tu nešto dešavalo: dođu ljudi i prespavaju pa odlaze dalje, neki ostanu po koji dan, neretko su svraćali namernici s raznih strana sveta. Ali svemu je neočekivano došao kraj.

– Nažalost, došlo je vreme da se završi jedan predivan period prvog eko-hostela prepun entuzijazma, emocija, zalaganja i, što je najvažnije, rezultata. Kada smo otvarali hostel u Užicu nije postojao nijedan smeštajni kapacitet. Polako smo počeli da radimo na promociji i afirmaciji grada u turističkom pogledu i nakon nekoliko godina Užice je doživelo snažan zamah u turizmu. U godini pred pandemiju grad je imao preko 40 objekata za smeštaj. Stranci su znali zašto dolaze u Užice, gde da spavaju i šta će da posete. To je bio dokaz da je “Eko hostel republik“ prilično doprineo da se ovaj grad vidi i čuje – sumira za naš list Ristovski i nastavlja:

– Taman kad smo se spremali za još jednu sezonu, u martu 2020., nastupila je pandemija. Od tada hostel je bio “na aparatima“, sa kojih smo bili prinuđeni sada da ga isključimo. Od ideje da ga prošle godine privremeno zatvorimo odvratila nas je država “kukavičjim jajetom“ u vidu pomoći privredi gde su nam dali tri puta po 30.000 dinara i uslov da ne smemo da zatvorimo firmu do 20. decembra. A na tih tri puta po 30.000 trebalo je mesečno da platimo 19.000 poreza i doprinosa po zaposlenom u momentu kad uopšte ne radimo. Tako smo čekali da se nešto desi, možda da se otpišu ti dugovi za poreze i doprinose, jer nismo imali gostiju zbog situacije. Nije lako u ovom poslu nadomestiti minuse ako ne postoji neka državna pomoć. Hoteli su dobili novac od države, a hosteli ništa, iako smo preko Privredne komore Srbije upućivali apel za pomoć. Nama sada ostaje da platimo poreze i dorpinose za period kada nismo radili i žao nam je što smo ugasili posao, a još više što je Užice ostalo bez jednog svog brenda “Eko hostela republik“ – kaže na kraju Ristovski, koji se u obavezi da izdržava porodicu već okrenuo novom poslu: otvorio je kafe na vrhu zlatiborskog vrha Tornika i onim što tu zaradi nastoji da, uz ostalo, izmiri i zaostale obaveze ugašenog hostela.

(objavila “Politika“ autor Branko Pejović)