Kako su domaći izvoznici UNIŠTILI rod maline i sada ne mogu da je PRODAJU

Ivanjica – Izvoz srpske maline poslednjih meseci beleži konstantan pad u odnosu na prethodne godine, pa hladnjače u zapadnoj Srbiji još čuvaju znatne količine ovog zamrznutog ploda.

Interesovanje kupaca za voćarski brend naše zemlje najniže je za poslednjih deset godina, tvrde izvoznici. Oni kažu da je trenutna cena zamrznute maline na tržištu niža od otkupne u svežem stanju, koja se kretala oko 230 dinara.

Prošle godine malina se prodavala i za 320 dinara po kilogramu. Izvoznici razloge za ovakvu situaciju vide u prošlogodišnjem rekordnom rodu u Poljskoj. Pad prodaje, kažu poznavaoci prilika, leži i u činjenici da su domaći izvoznici kroz standardne sorte vilamet i miker, koje čine preko 90 odsto ukupne proizvodnje u Srbiji, miksovali polku i polanu dosta slabijeg kvaliteta. To je izazvalo nezadovoljstvo kod kupaca u Evropi koji previše i ne cene ove dve sorte, pa se događalo da čitave kontigente vrate nazad.

Poljoprivredni stručnjaci smatraju da će se situacija sa izvozom uskoro rešiti, ali će prodavci morati da razdvoje polku od vilameta ako žele da postignu bolju cenu i prodaju preostale zalihe malina. Zakočen izvoz zbog niske cene najviše će pogoditi malim hladnjačarima, koje se ionako teško nose sa velikim igračima.

Jedan od njih je i Milovan Jakovljević iz Radaljeva, koji malinu proizvodi na preko tri hektara površine po savremenim standardima.

– Nisam još uvek prodao ništa jer posle berbe nije ni bilo neke potražnje na tržištu. Trenutna cena je oko 180 dinara za kilogram, pa ću svakako prošlu godinu završiti sa gubicima. Razloge za nastalu situaciju vidim ne u hiperprodukciji u našoj zemlji, već u državi koja ima veoma loš odnos prema proizvodnji voća i povrća uopšte. Nije uvela vancarinske mere, odnosno prelevmane prema kojima bi taksama na uvoz zaštitila domaće proizvođače. Krajnjom liberalizacijom tržišta neometano hladnjačari uvoze ogromne količine polke lošijeg kvaliteta iz drugih država. Mešanjem sa domaćim vilametom i mikerom ugrozili su brend „srpska malina“ kod krajnjih kupaca širom sveta. Lično sam se psihički i finansijski spremio da podnesem ovaj udar, ali se pitam da li je država u stanju da zaštiti domaćeg proizvođača baš uvođenjem carinskih taksa na nekontrolisani uvoz maline, ali i krompira, koji je za Ivanjicu veoma važan poljoprivredni proizvod? – pita se Jakovljević.

Podsetimo da se Srbija rodom ovog voća u 2015. godini ponovo vratila na čelo svetskih zemalja izvoznica sa 105.000 tona, a da je tokom 2016.godine inkasirala 248 miliona evra.

Srbija ima izvozne adute

U Institutu za voćarstvo u Čačku kažu da u svetu ne postoji šarenilo sorti, pa su sve zemlje odavno prepoznate po uzgoju jedne glavne i dve-tri prateće sorte. Smatraju da ne treba menjati ono po čemu je Srbija rekorder 40 godina.

Naša zemlja ipak ima ukusni adut, a to su sorte vilamet i miker, na kojima proizvođači u zapadnoj Srbiji treba da istraju jer su kupci iz čitavog sveta navikli na ove delikatese.

Blic / Beba Bojović