Kraj Morave još u magli

Čačak – Borac je danas u 10 časova počeo pripreme. Optimisti bi po godinama uobičajenoj praksi rekli za povratak u Super ligu, drugi mnogo bliži istini, spremanje za bolne „čvrge“ i pokušaj da se izbegne prva selidba u republički rang, srpskoligaški Zapad od davne 1962. godine. Sve to pod uslovom da se obistini realnost u tumačenju događaja koji se već naslućuje poput priče o dimu i vatri, ognju koji tek što tinja, žestoko uzdrmanom Borcu čije je učešće i u drugoligaškom društvu još uvek pod znakom pitanja.

Katastrofalna, gotovo bezizlazna situacija, završiće se po mnogima kao i godinama unazad, nastavkom improvizacije u radu i funkcionisanju kluba, nemilosrdnom trošenju novca poreskih obveznika, građana Čačka koji nikako da saznaju istinu o višemilionskim ciframa koje su se iz njihovih plitkih džepova prelile na račune „zveri i krvopija“ kako bi Borac (ne)svesno gurnuli u ambis.

Igrao se fudbal na stadionu kraj Morave protekle sezone za bodove spasa, pred navijačima kojih je bilo taman toliko da je aktuelni predsednik kluba Predrag Teofilović bez izuzetka i žurbe, baš svakome od njih lično mogao da skuva po kafu. I, da nikoga ne „preskoči“. Izostale su i vera i nada da će bar jednog od brojnih vikenda saznati, ili videti nešto novo. Zar oni (200, 300,400…) nisu bili prava skupština, jedini Borac, iako se iz kompletne priče be bih smeli zaboraviti i oni drugi kojima je, nije teško zaključiti postalo mučno i teško da dolaze na stadion slušajući svakojake besede o sportskom poštenju i lažnim pričama najvećih krivaca, njihovoj samovolji i bežanju od priznanja (ne)namernih grešaka. Mora se to po ko zna koji put reći, sve na teret nedužnih i poštenih građana Čačka koji sa setom pričaju o nekoj staroj za Čačane ponosnoj sportskoj instituciji.

Nije tajna, predsednik najvišeg zakonodavnog tela kluba, igračka legenda Predrag Kulašević, UO Predrag Teofilović, koordinator mlađih selekcija Milan „Mrva“ Jovanović spremni su već odavno da polože račune za svoj rad, obelodane i nasleđenu sramnu prošlost, višemilionska dugovanja. Obećana je i dugo očekivana Skupština za 3. jun, „materijal“ prosleđen najpre odgovornima na čelu sa gradonačelnikom Milunom Todorovićem. Proteklo je više od mesec dana koji su nagoveštavali suočenje sa istinom, prizivanjem šačice izvršitelja iza kojih se nevešto skrivaju velike čačanske „zveri“ ubeđene da će se sve završiti na narodnoj „ Tresla se gora, rodio se brzo i bezbolno, jedino zaborav“.

Pojedinci, zašto ne reći i nezainteresovana lokalna samouprava, bez kontrole, poigrali su se sa čačanskim fudbalom, a krenuli od najvećeg i najjačeg Borca. I, nikako se ne mogu pohvaliti hrabrošću. Popunili su sve ćoškove idealnog kruga, smislili koncept po kojem neće jedni protiv drugih nikada krenuti u napad. Ko zna, možda bi neko baš na toj famoznoj Skupštini koja je i u prethodnom sazivu čekana četiri godine „progovorio“, rekao nešto što mora ostati tajna, „ležati“ negde u debelom mraku.

Do kada će živeti Borac sa računom u blokadi i poslovanjem preko Sportskog društva izbegavajući višemilonske poreske dugove prema državi, desetinama poverilaca, trenerima, igračima, rušiti već odavno izgubljen ugled…

Danas na prozivci, uobičajeno baš ništa se neće saznati. Izvesno je jedino da će šef stručnog štaba Vladimir Stanisavljević „hvatati zalet“ sa omladincima, kadetima i samo dva igrača iz protekle sezone Kuveljićem i Bogićevićem. Ostali su listom svi digli sidro, bežeći od surove čačanske fudbalske realnosti. Kakvu će specifičnu težinu imati hrabra odluka bacanja u vatru momaka nedužnih da na početku seniorske karijere sa velikim „belajem“ natovarenim na nejaka leđa, pokazaće vreme. Pod uslovom da se ne obistine priče o fuziji sa srpskoligašem Poletom iz LJubića, ili novom početku, kao davne 1926. godine uz dodatak OFK, GFK…

Vešti su čačanski (ne)fudbalski radnici, u pronalasku rešenja nisu im strani računi, podračuni, „ćerke“ firme…

Sportski žurnal/ Miroslav Ristić