Kuće nas odaju
Knjiga o putovanjima „Na kafi kod Šekspira” Sanje Domazet

Kuće nas odaju
Knjiga o putovanjima „Na kafi kod Šekspira” Sanje Domazet je bila povod da se u čačanskoj Biblioteci u petak, 17. marta posluži razgovar o predelima i ljudima, začinjen odabranim slikama, koje su publiku odvele na neočekivana mesta. Ovaj putopis je napisan u slavu hodočašća u dublje, skrivenije svetove kuća velikana poput Betovena, Mocarta, Van Goga, Monea, Milene Barili, Šekspira, Andrića, Dučića, Ljube Popovića. Tu si i priče o Tutankamonu, Ani Frank, Frojdu, Gazdanovu, Kazanovi, Margerit Jursenar, Romenu Gariju, Hundervatseru. A na promociji je, pored autorke, o domovima slavnih govorila i Gordana Milosavljević Stojanović, urednik knjige.
Putopis „Na kafi kod Šekspiraˮ dočarava čitaocu dubinu kretanja kroz vreme, od Tutankamona, pa do našeg doba i prostorno pomeranje koje obuhvata nekoliko kontinenata, Evropu, Afriku i Ameriku, i koje otkriva različite tipove sudbina.
Ovo je deseta knjiga koja Sanju Domazet vezuje sa „Službenim glasnikomˮ, odnosno Gordanom Milosavljević Stojanović, urednikom ove izdavačke kuće. Gordana se osvrnula na dugogodišnju saradnju sa autorkom i istakla da je neizmerno zadovoljstvo uređivati Sanjine rukopise, posebno ako se ima u vidu specifičan jezik kojim ona svoja interesovanja sažima u štivo. „Iskustvo dramskog pisca, novinara i profesora se otkriva na stranicama koje Sanja ispisuje, ali i čuje melodija. Ona vas uvlači u priču, koristeći arhaizme i savremene termine, ona spaja jezičko i muzičko zadovoljstvo i mislim da je na tragu najboljih srpskih putopisaca”, kazala je Gordana Milosavljević Stojanović. Takođe, ona je otkrila da se knjige Sanje Domazet izdvajaju, zato što tematski nude nešto novo i da o kućama poznatih ličnosti drugi autori kod nas do sada nisu pisali. Za samo nekoliko meseci „Na kafi kod Šekspira” je doživela dva izdanja.
Sanja Domazet je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, autor je više romana, eseja, drama, priča. I osim što brižljivo osmišljava svaku reč i na stranice utiskuje iskustva koja se u svakoj ličnosti sabiraju od ranog detinjstva, ona i svoju biografsku belešku u knjizi čitaocu otkriva na drugačiji način. U P. S. beleži da je u strasnoj vezi sa Njujorkom, a da joj želja da popije šampanjac sa mesecom, naravno u Parizu. Kao najlepši trenutak izdvaja sve noći kraj Sredozemnog mora ili jutra u zagrljaju Afrike. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada, a prošle godine joj je „Na kafi kod Šekspira” donela i priznanje „Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu objavljenu u 2022.
Knjiga je sačinjena od 23 tekstualna poglavlja, ali i dokumentarne podloge tekstualnih tkanja koji zaviruju u apendiks pod naslovom „Anđeli su kod kućeˮ, dodatak onome što je na drugi način već rečeno o domovima slavnih. Prvo poglavlje otvara priča o Ani Frank, a naslov knjige je inspirisan književnikom koji je u svojim dramama 2.259 puta napisao reč ljubav. „Šekspirova kuća je prva koju sam posetila još kao srednjoškolac, što potvrđuje Andrićevu misao da se knjiga ne piše za godinu dana, već da ona dugo sazreva u piscu, sabira viđeno, pročitano, sve ono što prođe kroz um i dušu. Na putovanjima sam otkrila galeriju likova, a proučavanje biblioteka nesvakidašnjih ličnosti mi je omogućilo i da ih istinski upoznam”, naglasila je Domazet. Autorka je uspela da na jedan sofisticiran način zađe u kućni prostor, jer imaginacija u njima ne prestaje i čini se da posetiocu ostaje samo da pokuša da nasluti putanju kojom su se kretali njeni vlasnici. Čitajući putopis saznaćete i da li Andrićeva radna soba „izgleda baš onako kako ju je ostavio kada je poslednji put izašao iz nje”, zašto je Betovenova kuća „kao molsko kompozitorovo duševno stanje”, a soba Mocartovog rođenja jedno od „najintezivnijih mesta ljudskog postojanja.ˮ Priča o pesniku i diplomati Jovanu Dučiću i Trebinju ljubavna je priča pesnika prema rodnom gradu koja se događa retko i ima obrise neobičnog, gotovo mitskog čuda. Tokom večeri publika je uživala u čitanju odabranih odlomaka o Frojdu, Ani Frank, Van Gogu, zakoračivši u neobičnije, skrivene predele duše u kojima se ne otkrivaju samo priče o drugima, već i o sebi.