LJUBOMIR SIKORA
LJUBOMIR SIKORA
Rođen u Čačku 24.juna 1954.godine,dete je čačanske kaldrme.Dom porodice Sikora ,otac Slavko I majka Ljiljana,nalazi se u Hajduk Veljkovoj 22.Deda po majci Radovan Petrović bio je član uprave Železničara,a ujaci Milovan baja I Slobodan igrači tima sa železničke stanice,pa je bilo logično da se I on nađe u plavo belom taboru.Trenirao je u mlađim selekcijama pod nadzorom Preva Vučićevića I Aleksandra Janjića.Osim Preva uzor mu je bio Radmilo Mišović.Zahvaljujući odrastanju u okruženju Ratka Joksića,Milovana Petrovića I Jovana Ćuslovića sjajnih košarkaša I još boljih ljudi,postao je zaljubljenik magične igre pod koševima.U to vreme sve je polazilo od profesora fizičkog.Iz OŠ,,Dragiša Mišović” došao je u Gimnaziju sa preporukom profesora Dula Nikolića da je dobar za rukomet.Potom su ga Živorad Bija Stanković I Prevo slali na košarku,odnosno,fudbal.Na kraju završava na igralištu pored železničke stanice,mada sa visinom od 167 cm nije mnogo obećavao u daljem košarkaškom razvoju.Zahvaljujući vežbama sa vrećama punim peska,koje je uveo Prevo,popravio je odraz a I porastao za 21 cm,tako da kao gimnazijalac postaje solidan košarkaš.To nije bilo dovoljno za ovaj sport I on nastavlja školovanje na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu.Po završetku studija matematike,1978.godine,vraća se u rodni Čačak I počinje da predaje matematiku u Mašinskoj školi.Od 1980.do 1982. je bio v.d. direktora škole,od 1985. Do 1997.godine director škole.Uporedo sa radom u školi sarađuje sa Prevom Vučićevićem I Živoradom Nikićem u unapređenju rada u Želu,čiji predsednik postaje 1994.godine.U međuvremenu je,1992.godine izabran za potpredsednika Skupštine opštine Čačak I ostaje na toj funkciji do 1996.godine.Kao dokazanom sportskom I I društveno političkom radniku,1995.godine mu je dodeljena nimalo laka uloga da vodi KK,,Borac”.Vremena su bila teška zbog ratnih dešavanja I sankcija.Uprkos tome uspeva da podstakne najuticajnije čačanske privrednike da se uključe I finansijski pomognu rad kluba.Uz njihovu I podršku lokalne samouprave uspeva da uspešno vodi Borac ,a kao najveći izazov ističe rekonstrukciju hale.Zbog izmena pravila potrebno je bilo proširiti teren,ali su problem pravili noseći stubovi hale koji su morali biti uklonjeni.Napravljeni su novi noseći stubovi u brodogradilištu Beograd.Od 1997.do 2001.godine je član skupštine KK,,Borac”.Stvaralački duh I ljubav prema košarci mu ne daju mira pa sa Ratkom Joksićem,Dobrilom Jojićem,Radojicom Petrovićem I Vladimirom Androićem pokreće školu košarke YU 032,iz koje nastaju klubovi Čačak 94 I Mladost.Sa Mihailom Mikijem Pavićevićem organizuje kamp na Zlatiboru po program Aleksandra Nikolića.Kamp I dalje radi a vodi ga Mihailov sin Dušan.Sa Radmilom Mišovićem I Zoranom Biorcem osniva udruženje građana,,Majstori basketa”.Osnovni zadatak udruženja je da se od zaborava otrgnu svi koji su doprineli da se ovaj sport u Čačku razvije u ovakvom obimu kao nijedan drugi.Ovo udruženje je pokrenulo inicijativu za otvaranje Muzeja košarke u Sokolskom domu koji će biti otvoren za Dan grada 18.decembra.Dečački snovi sanjani između koševa sa betonskom konstrukcijom na igralištu pored železničke stanice o velikoj košarkaškoj karijeri nisu ostvareni,ali Sikorine zasluge za razvoj košarke u našem gradu su neosporne I jedan deo mozaika zvanog,,Čačak-grad košarke” je njegovo delo.
Tekst:Duško Radišić Lejča
Foto Arhiva
Tekst je u okviru medijskog projekta,,Čačak sinonim za košarku 3”.
,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.